Специјална болница „Меркур“ започела је реализацију великог пројекта, луксузног хотела са четири звездице, на локацији некадашње Виле „Сплендор“, односно „Романије“. Нови хотел и пратећи садржаји употпуниће туристичку понуду Врњачке Бање, подићи је на виши ниво.

Пројектант објекта је „Interra land plan doo“  Врњачка Бања, односно архитекта Марина Дуњић. Израда пројекта трајала је око две године, уз измене, допуне, проширење плаца добијено накнадно и остварење услова за доградњу отвореног базена. Радни назив пројекта је „Хотел посебне намене за здравствени туризам“. Хотел ће осим класичних соба, са 75 до 85 лежаја, поседовати медицински блок и модеран спа центар са свим садржајима, сауна парком, базенима, мини теретаном, имаће савремену кухињу по HACCP стандарду, ресторан, салу за састанке, кровну терасу…

– Наши планови су да на овој локацији изградимо објекат који би пружао услуге лицима која би користила медицински туризам на неком врхунском нивоу. Значи објекат би требало да буде у рангу објекта са четири звездице. Превасходно би био намењен иностраним гостима са којима већ имамо потписане неке уговоре. Успоставили смо сарадњу у неком мањем обиму која би се касније ширила са отварањем новог објекта.

Инвестиција према првим проценама је вредна око 300 милиона динара, а у то није ушао обрачун комплетне опреме која би се уградила у објекте.

Ми смо у разговорима са Министарством здравља и Министарством туризма покренули иницијативу да се направи Стратегија развоја медицинског туризма у Србији јер су и они препознали да су то ствари у којима Србија може да оствари додатне приходе од иностраних гостију, па самим тим и Врњачка Бања, тако да су наши планови да се претежно инострани гости смештају у ове објекте где би биле услуге за високо платежну клијентелу.

Након правних процедура на пројекту смо радили више година зато што стара зграда неће бити срушена, под заштитом је Завода за заштиту споменика културе. Добили смо њихову сагласност, урадили пројекат, у децембру прошле године добили смо грађевинску дозволу. Према првим плановима које смо направили вода из бушотине би служила за снабдевање објекта који у свом саставу има један мањи и један већи базен, значи вода би се користила у терапеутске сврхе за лица која користе услуге у овим објектима, а у зависности од издашности, постоји могућност да се вода користи и за неке сврхе уштеде, значи за санитарну воду и за грејање, сазнајемо од Божидара Вучковића руководиоца правне службе у СБ „Меркур“.

– Надамо се да ће вода из бушотине имати термалне особине тако да ћемо са њом моћи евентуално уз помоћ топлотних пумпи да грејемо објекте, а и да користимо за пуњење базена који ће имати један отворени део тако да ће гости моћи и зими да га користе.

Пројекти су тренутно на ревизији. Кад буду враћени приступићемо расписивању тендера за избор најповољнијег понуђача за грађевинске радове. Ми смо приступили радовима са уклањањем постојеће мале зграде која је била доста оштећена тако да није могла да се санира. Велика зграда остаје и њој ће се вратити стари сјај са почетка двадесетих година. Поред ње дограђује се још један део анекса, укупна бруто површина биће око 3.500 квадрата, односно 2.800 квадрата нето, рекао нам је Микица Бановић, руководилац за инвестиције у „Меркуру“.

М.Ст.Ј.

Општина Врњачка Бања и у 2016. години стала је иза програма “Прва шанса”, како би младима омогућила стицање прве праксе у струци, односно плаћен приправнички посао.

Иза програма “Прва шанса” општина Врњачка Бања стала је по четврти пут. Реч је о пројекту стицања прве праксе у струци и програма запошљавања који ће обезбедити посао групи приправника.

“Одлуком о буџету за 2016. годину, општина Врњачка Бања је определила 4 милиона динара за такозвани програм стручног усавршавања. Морам напоменути да смо ми са овом праксом кренули 2013. године и ево сада слободно можемо рећи  четврту годину са великим успехом спроводимо један овакав програм. Они наши суграђани који су у претходном периоду стекли одређено образовање, па самим тим и теoријско знање, сада имају прилику да по први пут то своје знање примене и у пракси. Ја сам сигуран да ће то њима заиста доста значити, као једно ново искуство и припрема за живот који их чека. Што се тиче самог приправничког стажа, који је популаран под тим називом, када кажемо стручно усавршавање, дужина трајања зависи од степена образовања које је одређени кандидат стекао. Као и претходних година, тако и ове имамо оне који су стекли високо звање, којима приправнички стаж траје 12 месеци, они који имају више образовање стаж траје 9 месеци, док ће они кандидати са средњим образовањем приправнички стаж обављати 6 месеци”, истиче Иван Џатић, помоћник председника општине Врњачка Бања.

Програм “Прва шанса” реализован је сарадњом општине Врњачка Бања и Националне службе за запошљавање.

“Оно што морам посебно да напоменем, ми имамо изузетну сарадњу са Националном службом за запошљавање, првенствено у логиситчком смислу. Овом приликом посебна похвала за госпођу Даницу Гочанин, која је општини Врњачка Бања увек на располагању и све много лакше протекне уз њену помоћ. Сигуран сам да ћемо и у наредном периоду наставити да радимо на исти такав начин”, додаје Џатић.

Услови које су приправници волонтери морали да испуњавају, јесу пре свега, да су на евиденцији Националне службе за запошљавање, да имају мање од 30 година старости и да немају радни стаж у својој струци, односно да имају одређени степен образовања.

“Ми имамо једну устаљену праксу да тим младим људима, који први пут требају стећи радно искуство, могу рећи, дозволимо да изаберу где желе да раде. Не вршимо ограничење, у смислу, да ако они дођу са одређеном жељом и ако имају потврду од институција, било да су државне, јавне или приватне. Дакле, требају да имају сагласност од њих, а они који су неодлучни, ми смо ту да као саветодавни орган дамо одређену препоруку, у којој институцији би требали да одраде приправнички. Према повратним информацијама које имам, у већини случајева приправници су били задовољни са нашом препоруком”, рећи су Ивана Џатића, помоћника председника Врњачке општине.   

Након завршетка приправничког стажа, ови млади људи ће стећи одговарајућа радна искуства, односно биће оспособљени за самостални рад. Пракса коју буду стекли током обављања стажа у многоме ће им допринети касније приликом запошљавања, али и додатно повећати шансе на тржишту рада.

“Што се тиче броја људи који обављају стручно усавршавање, основ свега јесу буџет и финансијска средства која су опредељена. У овом тренутку, оно што могу рећи, за календарску 2016. годину, одређена је група приправника и неки нови круг може бити тек наредне године. Дакле, за ову годину је завршено. Морам напоменути да никада не прођу сви кандидати. Једноставно, имамо ограничена средства и ресурсе. На основу тих средстава морате определити одређени број кандидата. Ми бисмо као локална самоуправа, волели да изађемо у сусрет свим нашим кандидатима, али када је оваква ситуација онда се користе одређени критеријуми по којима се одређује који ће кандидати одрадити свој приправнички стаж. Један од критеријума је и захтев организација, односно институција за одређеним профилима који су њима неопходни. Тако да није у могућности свако ко заврши школу да одради приправнички, али се трудимо да што већи број наших младих суграђана добије шансу да одради приправнички, посебно у овој ситуацији када у држави креће рационализација, по питању одређеног броја људи који раде у јавном сектору. Трудимо се да и кроз овај приправнички стаж упутимо кандидате код неких приватних предузећа, јер постоји већа могућност и шанса да по завршетку стажирања нађу ухљебљење и остану код тог приватног послодавца. Размишљамо оном логиком да сваки послодавац настоји да има доброг радника, који може допринети остварењу већег прихода”, речи су којима Џатић закључује своје излагање.

Срђан Удовичић