Скупштина општине Врњачка Бања, уз подршку пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине – друга фаза“ Владе Швајцарске који спроводи Програм за развој Уједињених нација (UNDP) у Србији и Народна Скупштина Републике Србије организовали су јавно слушање на тему „Вода као јединствени лековити фактор – потенцијали, искоришћеност, наплата накнаде за коришћење и законски оквир“ 9. новембра у Великој сали СО.
Пројекат се спроводи у сарадњи са представницима локалних самоуправа у Србији. Циљ јавног слушања је да одборници СО В. Бања, представници општина Трстеник, Аранђеловац и Соко Бања, као и шира јавност, добију додатне информације о ставовима ресорних министарстава Републике Србије по питању унапређења ситуације у погледу искоришћености вода као лековитог фактора на локалном нивоу као и коришћењу геотермалних вода у балнеолошке сврхе (потенцијали, квалитет, тренутна искоришћеност и начини коришћења као и наплата накнаде за коришћење, законски оквир и примери добре праксе у окружењу.
Јавно слушање је парламентарни механизам чија је улога да се унапреде одлуке које доноси Скупштина, повећа степен информисаности доносилаца одлука и повећа јавност у раду законодавних органа. Народна скупштина Републике Србије има вишегодишња добра искуства у јавном слушању. Законом о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи механизам јавног слушања уведен је и у скупштинама на локалном нивоу.
Уводну реч дали су Саша Радисављевић, секретар СО и Бобан Ђуровић, председник општине В. Бања.
– Покушаћемо да у домену воде као јавног добра у општој употреби, дефинишемо где се вода као ресурс налази и шта по том основу ми као локална самоуправа у односу на друге сировине имамо као повраћај дела средстава. Покушаћемо да постојећи Нацрт у неком домену променимо. Желимо да укажемо на недоношење висине накнаде кроз скупштинску процедуру, али и на неправедне нацрте који су у овом тренутку, по нашем мишљењу, на штету локалне самоуправе. Иницирали смо да се у Народној скупштини донесе висина накнаде за коришћење природно-лековитог фактора, да тај новац уђе у буџет локалне самоуправе, да се тај новац користи по плану и програму, управо за активности враћања тамо одакле је и убран. Нацрт Закона је пред Одбором и пред Владом и ићи ће на Скупштину и разлог овако интервентног састанка јесте управо доношење закључака које ћемо проследити уочи скупштинске процедуре, рекао је Бобан Ђуровић.
О законском оквиру за коришћење ресурса и изградњу објеката за балнеолошке сврхе, новом предлогу Закона, говорио је Вукашин Вучевић, саветник за геолошка истраживања, са Одсека за геолошка истраживања, Сектора за геологију и рударство, Министарства рударства и енергетике.
– Према Закону о рударству и геолошким истраживањима од 2015. године, подземне воде су сврстане у геолошки ресурс. Раздвојене су од минералних ресурса. Што се тиче минералних ресурса, од почетка истраживања, до коришћења и плаћања накнаде, све је у надлежности нашег Министарства. Што се тиче подземних вода, наше Министарство је надлежно за истраживање подземних вода, за овере резерви, а од 2018. године донет је Правилник о утврђивању експлоатационог простора. Даље плаћање накнаде по утрошеном литру је у надлежности Министарства шумарства, пољопривреде и водопривреде, тј. Републичке Дирекције за воду и „Србија вода“, рекао је Вучевић.
Слађана Грујић, секретар Одбора за локални економски развој презентовала је досадашњи рад Сталне конференције градова и општина на дефинисању и увођењу накнаде на локалном нивоу.
– СКГО је упућивала разне иницијативе о промени Закона. Право је локалних самоуправа на приходе од накнаде за коришћење лековитог фактора. Међутим, Законом није дефинисан удео градова и општина у овим приходима. Народна скупштина није заседала по том питању, нити је утврдила основицу и начин одређивања висине накнаде, рекла је Слађана Грујић.
У дискусију се укључио Родољуб Џамић, народни посланик у време доношења Закона о бањама и директни актер доношења Закона.
– Чуди ме и изненађује да ми данас лицитирамо да ли је то 20, 50 или 150 динара. Србија се залаже за тржишну економију. То никако не може да буде мање од просечне цене воде у Србији. Наша аргументација треба да буде да коришћење природног лековитог фактора шездесетих година када су постојала природна лечилишта и данас, није исто. Велнес центри су комерцијала. Не долази се у Врњачку Бању само због базена, већ и због културних и спортских садржаја. Треба да се нађе законско решење које је у интересу свих. И вода је лек, а сваки лек се плаћа. Што се тиче воде и плаћања накнаде за искоришћену и испуштену воду, ту је ствар потпуно јасна. И вода је ресурс. Само треба да се нађе једна поштена мера, рекао је Родољуб Џамић.
Овом приликом дефинисана су два закључка уз подршку свих присутних релевантних учесника јавног слушања.
– Први закључак је да висина накнаде за коришћење природно-лековитог фактора за термалне и минералне воде буде 50 динара по метру кубном, без попуста од 20%. За лековито блато, пелоид, такође 50 динара по метру кубном. Уз ову цену ишло би образложење да је то лек и да сваки лек кошта, која је просечна цена воде за пиће у Србији која је животна потреба у односу на ову која се комерцијализује као свака друга улазна сировина која има своју крајњу цену, како је све већа интенција ка приватном сектору који граде велнес и спа центре и наплаћују услуге купања и базена а користе ову воду, добар део те воде одлази као трајно неупотребљива вода, принцип рационалности, ограничености фактора…
Други закључак се односи на воду као јавно добро у општој употреби, накнаду за воду. Да се образложи да је вода геолошки ресурс, да треба да подлеже истим правилима као и минерални ресурси и да тај део треба да се враћа у висини од 20%, рекао је Ђуровић.
М.Ст.Ј.
