Поједини зидови изложбеног простора Замка културе, месец дана биће обогаћени поставком Музеја рудничко таковског краја из Горњег Милановца, „Мати Ана Аџић, духовно чедо владике Николаја Велимировића“. Изложба је отворена 3. новембра, заокружује први циклус гостовања у местима која су за породицу Аџић била важна, а ауторке су Мирјана Глишовић и Весна Ћурчић. Оне посебно истичу да су приликом реализације изложбе имале дилему, да ли су достојне да живот жене, чијим стопама ретко ко иде, приближе јавности.
Истражујући литературу и посвећујући се спознавању чињеница о животу мати Ане Аџић, дошле су и до књиге „Многоцено зрно бисера“, једне од књига које говоре о женском монаштву. Једно од најмногоценијих зрна бисера нашег женског монаштва свакако је Надежда Аџић, потоња игуманија манастира Враћевшница, Ана, која је позиве Свевишњег на несебичну жртву, препознала од најранијег детињства и младости. Живот је повезивао са себи сличним људима, попут Николаја Велимировића, Јустина Поповића или са члановима породице Зернов. Мати Ана се одрекла материјалног да би имала све, духовну снагу, велико срце, пожртвованост, вољу за учењем и давањем.
Поводом 120 година од рођења мати Ане и 70 година од примања монашког чина, објављен је зборник који садржи 14 радова истраживача из историје, историје уметности, педагогије и српског језика, а велики допринос дали су свештеници и монахиње Српске православне цркве.
Изложба приказује породично стабло Надежде Аџић (1900 – 1975), њено детињство, школовање и личне предмете из живота доброчинитељке. Посетиоци могу да се упознају са њеним путем од ћерке педагога, до игуманије манастира Враћевшница.
Поставка је подељена на одређене сегменте, а то су порекло, потом простор посвећен оцу Сретену, чувеном српском педагогу, затим панои посвећени детињству и младости и можда најважнији доброчинитељски рад. Ту су и панои који су посвећени њеном животу у манастиру Враћевшница и коначно пано, посвећен владици Николају, који је од почетка био њен духовни учитељ.
Ауторке изложбе, захваљују се Оливеру Ђорђевићу из Архива Јагодине, који је одобрио да се систематски обрађена документација о мати Ани Аџић, коју је представио у својој књизи „Сретен Аџић и његова кћи игуманија Ана“ користи за потребе изложбе и каталога. Посебна захвалност упућена је сестринству манастира Враћевшница и мати Ирини, која је сећање на мати Ану преносила будућим генерацијама и брижљиво преписивала Анине дневнике, записивала поуке и чувала сву грађу и личне предмете Сретена и Ане Аџић, баш онако како је игуманија Ана подучавала речима: Што није записано и не постоји.
Ауторке изложбе захвалност дугују његовом преосвештенству епископу жичком Господину Јустину, секретару Жичке епархије оцу Сави, Архиву Српске православне цркве, свештенику Љубомиру Ранковићу, протојереју Драгану Ћорему, Јелени Боровић Димић, Зорици Златић Ивковић, Добривоју Јаковљевићу, колегама и фотографу Саши Савовићу што је забележио богату заоставштину породице Аџић која се чува у манастиру Враћевшница.
С. Станојчић