О ФИЛМУ „ПСИ УМИРУ САМИ“ И О КЊИЗИ „ВЕЛИКИ ФИЛМСКИ ЗНАК“
Конференцију за новинаре „Тачно у подне“ у сали прес центра у Хотелу „Фонтана“, 14. августа, водили су Ђорђе Бајић и Зоран Јанковић.
Гости првог дела конференције били су Никола Петровић, редитељ, сценариста, монтажер и директор фотографије, Матија Милутиновић, асистент режије и Никола Николић, сценограф филма „Пси умиру сами“ који је приказан првог фестивалског дана.
„Пси умиру сами“ је дебитантски филм самоуког редитеља и сценаристе Николе Петровића. Овај нискобуџетни филм, настао у приватној продукцији, сниман је три године. Према речима Петровића, пун је љубави и ентузијазма. Он каже да је с обзиром на могућности са којима је филм рађен, задовољан. У младим годинама успео је да сними свој први дугометражни филм, са мало пара. Због дужине снимања филма, сценарио је претрпео и неке промене.
Матија Милутиновић радио је као помоћник редитеља. Искуство са трогодишњег снимања послужиће му у новим пројектима.
Никола Николић, сценограф, потрудио се да направи визуелни исказ који може да буде стожер у филму и да поспеши саму радњу. Филм који стапа у себи и трилер и драму и мистерију, па и мало фантастике сниман је на Тари и на Авали.
Главну улогу игра натуршчик Срђан Петровић, којем је ово прва улога на филму, а ту су још нека нова лица, уз Драгана Вујића Вујкета, Милоша Тимотијевића и Жику Тодоровића.
Други део конференције за новинаре био је посвећен промоцији књиге Божидара Зечевића „Велики филмски знак“ посвећене глумачком опусу Бате Живојиновића, у издању Нишког културног центра. Ова књига представља потпуну и свеобухватну монографску студију глумачког века и достигнућа најпознатијег српског филмског глумца, који је у више од 300 својих филмских и телевизијских остварења постао велики знак свог времена и српског и југословенског филма. Ова тековина српске културе разматра се са естетичког културно-историјског, филмолошког и семиолошког становишта. Подробно се анализирају улоге великог глумца, његов однос према животу, филму и поетици глуме.
О књизи су говорили Срђан Савић, директор Нишког културног центра и Дејан Дабић, уредник филмског програма НКЦ-а.
Према речима Дејана Дабића Зечевић је направио једну врсту студије филмске глуме, тако да је књига прешла пут од монографије о једном глумцу до студије о томе шта је феномен филмске глуме, тако да има и теоријски и практични значај и оставља могућност да можда неко кинематографију Југославије ишчитава преко опуса Бате Живојиновића.
Срђан Савић говорио је о доминантној улози Бате Живојиновића који је био симбол једне епохе и да је његов глумачки развој оличавао успон и развој кинематографије после Другог светског рата.
М.Ст.Ј.
