Ретке су прилике да публика у Врњачкој Бањи чује и види уживо извођење композиција на чембалу. То велико задовољство приредила је 21. августа, у Замку културе, „Краљица чембала“ како инострана и наша стручна критика назива Смиљку Исаковић. Њен инструмент је историјска копија фламанског чембала радионице браће Рукерс из 1637. године. Према фламанским узорима 17. века осликао га је академски сликар Предраг Пеђа Тодоровић. Концерт под називом „Јубилеји“ на магичан начин топлим звуком чембала прошетао је публику од 16. до 20. века кроз Енглеску, Португалију, Русију, Грчку…
Уметница је виртуозно, на себи својствен начин интерпретирала композиције Вилијама Берда, Мартина Пирсона, Хендла који је обележио барокну Европу и од чије смрти је прошло 260 година. Посебан ужитак био је чути „Токату“ португалског композитора Жоао де Суза Карваљоа од чије смрти је прошло 220 година, кога су називали португалским Моцартом и кога је прерана смрт спречила да створи већи опус. Део његове „Токате“ јако подсећа на фадо, музику која је настала век касније. На репертоару су се нашле и композиције „Медитација“, „Игра сајида“ и „Кавкаски плес“, које је поред многих, од заборава отргао Георгиј Иванович Гурђијев (1866 – 1949), Јерменин, мистик који је у Паризу основао Институт за хармонични развој човека. Он је путовао светом и водио композитора који је записивао музику многих народа која је данас својеврсно сведочанство. Финале концерта припало је тројици Грка чије је стваралаштво обележило 20. век грчке музике: Димитрису Темелису, Микису Теодоракису и Ставросу Ксархакосу.
Публика је дугим аплаузима исказала жељу да „Прву даму чембала“ позове на бис небројено пута и здушно одала признање очаравајућем, несвакидашњем концерту и нашој великој уметници која је на врхунски начин изводила композиције, уз одговарајуће коментаре и објашњења која су проширила видике присутнима. Смиљка Исаковић је на бис одсвирала шпанску мелодију коју је забележио Фредерико Гарсија Лорка који је убијен 19. августа 1936. године.
Утисак је да ће се овај концерт памтити и да ће се импресије препричавати, уз надање да ће Врњачка Бања приуштити неки нови концерт Смиљке Исаковић.
Смиљка Исаковић је српска чембалисткиња која је наступала је широм „старе“ Југославије на свим већим фестивалима музике, широм Европе (Италија, Грчка, Аустрија, Белгија, Немачка, Швајцарска, Француска, Велика Британија, Чешка, Словачка, Русија, Португал, Шпанија, Кипар), Исланд, затим у САД, Јужној Америци и на Куби.
Снимила је неколико ЛП плоча и ЦД-а за издавачке куће у земљи и иностранству. Интензивно је снимала за радио и телевизије. Предаје на мајсторским курсевима и пише текстове о музици.
Импресивно је њено школовање и професионални развој: 1971 – дипломирала Америчку средњу школу у Атини, 1974 – дипломирала клавир на Музичкој Академији у Београд, 1979 – магистрирала клавир на Факултету музичке уметности у Београду, 1978/80 – завршила постдипломску специјализацију клавира на Конзерваторијуму „Чајковски“ у Москви, 1981-1984 – студије чембала на Краљевском Конзерваторијуму у Мадриду,1981-1984 – специјализирала чембало и барокну музику у Шпанији (Билбао, Гранада, Сантијаго де Компостела) и Италији (Венеција), 1989 – постаје магистар уметности – чембалиста (ФМУ, Београд), 2008 – докторирала на тему „Интерполација менаџмента у области музичко-сценских уметности“.
Од међународних активности и признања, издвајамо:
- Међународна енциклопедија познатих музичара („International Who is Who in Music“), Кембриџ (Велика Британија)
- Међународни лексикон „5.000 личности света“, као „Прва Дама чембала“, Амерички биографски институт (АБИ)
- 1991 – номинована за „Жену године“ (Амерички биографски институт)
- 1985 – Међународна енциклопедија чембалиста и оргуљаша (Санкт Петербург)
- 1991/1995 – Ко је ко у Србији
- 1997 – престижна међународна Масарикова награда за уметност, коју успешним уметницима сваке године додељује Масарикова Академија за уметност са седиштем у Прагу. Пре Смиљке Исаковић ову награду за музику добио је Лучано Павароти.
- 2003 – номинована је за „Међународног музичара 2003“ (Кембриџ, Велика Британија), признање је добила јула 2003. године.
- 2005 – Златна значка Културно просветне заједнице Србије, за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос ширењу културе.
М.Ст.Ј.
