У Замку културе, 28. јуна отворена је изложба „Порекло музичких инструмената код Срба на основу археолошких, историјских, етнографских и других података“ аутора кустоса археолога Игора Ђорђевића из Народног музеја у Крагујевцу.

Ова изложба је својеврсна промоција књиге, научне студије која представља резултате мултидисциплинарних истраживања на пољу првих појава и развоја музичких инструмената код Срба.

– Иако је наслов изложбе тематски везан за Србе, на изложби је у сажетом виду на 15 текстуално сликовних паноа и седам копија детаља фресака српских манастира, приказана континуирана прича о појави инструмената од најстаријих времена праисторије до српског средњег века. Панои са фрескама су тродимензионални и садрже инсталацију реконструисаног инструмента уметнутог на месту његовог приказа, рекла је Јелена Боровић Димић.

– У праисторијско доба и све до 8. века музички лук се гудао дрвеним штапићем. У 8. веку се појављује гудало и шири брзо са Истока на Европу. Пракса гудања захвата и инструменте који су били трзалачки: тамбуре (тако настаје ћемане, тј. византијска лира), неке античке лире и псалтерионе.

Старија, праисторијска форма гусала, код свих Словена звала се смичак према називу за дрвени штапић којим се гудало. Био је то музички лук са животињском бешиком као резонатором. Гусле су свој данашњи облик а и име, позајмиле највероватније од словенског имена за тамбуру која је до Словена дошла крајем старе ере преко Грка и Римљана, рекао је Игор Ђорђевић отварајући изложбу.

М.Ст.Ј.