Драгослав Лазић, наш прослављени режисер и сценариста телевизијских серија и документарних и играних филмова, са супругом Драганом и децом боравио крајем октобра у Меркуру.
Искористили смо ову прилику да забележимо његове утиске.
Имам осећај да су Меркур и Врњачка Бања благотворни и за душу и за тело. За тело из разлога што о вама у Меркуру брине екипа лекара, који настоје да зауставе старење и болест. Са друге стране, овај ваздух у бањи и општа атмосфера која је толико домаћинска, толико пријатна и толико опушта да буквално освежи, опусти и препороди. Помогне да све те проблеме које доносимо са стране лакше пребродимо, реалније сагледамо и видимо да нису тако страшни, да можемо да их решимо и наставимо да се боримо. Мислим да је тај моменат духовног и физичког препорода толико доминантан овде и врло важан не само за болесне, већ да би и здрави људи пронашли огрому позитивну енергију и напајали се овим дивним ваздухом. Они који долазе из великих градова, загађених и пуних смога могу први да осете шта значи овај ваздух, ово дрвеће и цвеће и колико зрачи позитивном енергијом што доводи до тога да се просто препородите. Памтим време када су моји родитељи долазили у бању и остајали овде 21 дан. Штета је што данас људи не могу да одвоје толико времена, јер трошкови су порасли, а стандард опао, тако да је тешко одвојити више од 10 дана.
Ваш први долазак у Меркур био је у циљу одмора и релаксације, али сте касније ипак одлучили да проверите и своје здрвље. Шта мислите о концепту лечења и одмора на једном месту, који је заступљен у Меркуру?
Оно што сам ја у Меркуру спровео од прегледа и консултација, за то би ми у Београду требало готово два месеца. Овде је све то на једном месту и могу Вам рећи доста добро организовано. Знала се тачна сатница, уколико је потребно сестра Вас одведе до наредног лекара, постоје консултације различитих специјалиста и заиста мислим да је тај део доста добро организован и да одлично функционише. Разговарао сам овде са једном баком која је дијабетичар 25 година и сваке године долази у Меркур. Чињеница да сада има 90 година, говори о квалитету третмана који овде добија.
Врњачка Бања деловала је инспиративно на многе уметнике. Да ли је тако деловала и на Вас?
Бања је за мене била врло инспиративна и током сваког свог боравка у Меркуру, одвајао сам три до четири сата за рад на тексту који је тренутно актуелан. Ових десет дана искористио сам за један текст који је врло амбициозан и који сам започео 2012. године, вратио му се мало 2014. и сада га дорађујем. Не смем вам рећи о чему се тачно ради, али урадио сам врло амбициозно 15 епизода, а планирам још 5 да их буде 20. Са овим пројектом сугурно ћу конкурисати на неком конкурсу на некој од великих националних телевизија. У бањи сам инспирацију за рад налазио врло рано ујутру, док деца и супруга још увек спавају, као и увече након дана испуњеног рекреативним активностима. Та позитивна енергија коју ми даје бања у комбинацији са мојом породицом, децом и супругом, омогућава ми да радим и увече, након свих активности. Врњачка Бања у великој мери даје енергију да се ради, да се пише, ствара, креира и омогућава креативни начин мишљења.
Лазићеве најпознатије телевизијске серије су: Парничари, Музиканти , Љубав на сеоски начин, Грађани села Луга, Докторка на селу, Сељаци и Звездара. Ако рачунамо прву професионалну режију у позоришту Ви имате шездесет година професионалног рада. Одакле црпите енергију за нове пројекте?
Најпре морам да се захвалим добрим генима, јер и деда и отац су живели преко 100 година, тако да мојих 80 година које ћу напунити у новембру, заправо је је као нечијих 50. Имао сам и ту срећу да су ме жене увек напуштале, али је увек долазила млађа и лепша жена. Цитираћу једног свог пријатеља који каже: “ Најлепша жена је нова жена”. Супруга Драгана, свакако је једна велика позитивна енергија која ме прати и гура кроз живот. “Шведски коктел је добра ствар” – што ће разумети сви они који су гледали серију Звездара.
Људи су од вас навикли да занимљиве приче смештате углавном у сеоски амбијент, а онда сте их изненадили серијом “Звездара”, која даје слику престонице данас, градског времена и тренутка. Да ли она заправо приказује лице и наличје Београда, кроз мали звездарски кутак?
Људи заправо не знају да сам ја радио паралелно две линије, једна је комедиографска и везана за село, а друга је драмска. Не зна се да је мој први филм драма “Топле године” и да сам за РТС, у оно време Телевизију Београд, урадио петнаест телевизијских драма, као и драмске филмове “Кошава” и “Рањена земља”. Људи се ипак лакше везују и памте комедију. Серија “Звездара” има пуно ствари које се критички односе на стварност која је таква кава јесте. То је прича о једној београдској породици која се раслојава и губи у хаосу који је окружује. Пред мој долазак у бању завршена је монтажа двочасовног филма “Звездара” који је још жешћи и јачи од серије.
Имам осећај да су Меркур и Врњачка Бања благотворни и за душу и за тело. За тело из разлога што о вама у Меркуру брине екипа лекара, који настоје да зауставе старење и болест. Са друге стране, овај ваздух у бањи и општа атмосфера која је толико домаћинска, толико пријатна и толико опушта да буквално освежи, опусти и препороди. Помогне да све те проблеме које доносимо са стране лакше пребродимо, реалније сагледамо и видимо да нису тако страшни, да можемо да их решимо и наставимо да се боримо. Мислим да је тај моменат духовног и физичког препорода толико доминантан овде и врло важан не само за болесне, већ да би и здрави људи пронашли огрому позитивну енергију и напајали се овим дивним ваздухом. Они који долазе из великих градова, загађених и пуних смога могу први да осете шта значи овај ваздух, ово дрвеће и цвеће и колико зрачи позитивном енергијом што доводи до тога да се просто препородите. Памтим време када су моји родитељи долазили у бању и остајали овде 21 дан. Штета је што данас људи не могу да одвоје толико времена, јер трошкови су порасли, а стандард опао, тако да је тешко одвојити више од 10 дана.
Ваш први долазак у Меркур био је у циљу одмора и релаксације, али сте касније ипак одлучили да проверите и своје здрвље. Шта мислите о концепту лечења и одмора на једном месту, који је заступљен у Меркуру?
Оно што сам ја у Меркуру спровео од прегледа и консултација, за то би ми у Београду требало готово два месеца. Овде је све то на једном месту и могу Вам рећи доста добро организовано. Знала се тачна сатница, уколико је потребно сестра Вас одведе до наредног лекара, постоје консултације различитих специјалиста и заиста мислим да је тај део доста добро организован и да одлично функционише. Разговарао сам овде са једном баком која је дијабетичар 25 година и сваке године долази у Меркур. Чињеница да сада има 90 година, говори о квалитету третмана који овде добија.
Врњачка Бања деловала је инспиративно на многе уметнике. Да ли је тако деловала и на Вас?
Бања је за мене била врло инспиративна и током сваког свог боравка у Меркуру, одвајао сам три до четири сата за рад на тексту који је тренутно актуелан. Ових десет дана искористио сам за један текст који је врло амбициозан и који сам започео 2012. године, вратио му се мало 2014. и сада га дорађујем. Не смем вам рећи о чему се тачно ради, али урадио сам врло амбициозно 15 епизода, а планирам још 5 да их буде 20. Са овим пројектом сугурно ћу конкурисати на неком конкурсу на некој од великих националних телевизија. У бањи сам инспирацију за рад налазио врло рано ујутру, док деца и супруга још увек спавају, као и увече након дана испуњеног рекреативним активностима. Та позитивна енергија коју ми даје бања у комбинацији са мојом породицом, децом и супругом, омогућава ми да радим и увече, након свих активности. Врњачка Бања у великој мери даје енергију да се ради, да се пише, ствара, креира и омогућава креативни начин мишљења.
Лазићеве најпознатије телевизијске серије су: Парничари, Музиканти , Љубав на сеоски начин, Грађани села Луга, Докторка на селу, Сељаци и Звездара. Ако рачунамо прву професионалну режију у позоришту Ви имате шездесет година професионалног рада. Одакле црпите енергију за нове пројекте?
Најпре морам да се захвалим добрим генима, јер и деда и отац су живели преко 100 година, тако да мојих 80 година које ћу напунити у новембру, заправо је је као нечијих 50. Имао сам и ту срећу да су ме жене увек напуштале, али је увек долазила млађа и лепша жена. Цитираћу једног свог пријатеља који каже: “ Најлепша жена је нова жена”. Супруга Драгана, свакако је једна велика позитивна енергија која ме прати и гура кроз живот. “Шведски коктел је добра ствар” – што ће разумети сви они који су гледали серију Звездара.
Људи су од вас навикли да занимљиве приче смештате углавном у сеоски амбијент, а онда сте их изненадили серијом “Звездара”, која даје слику престонице данас, градског времена и тренутка. Да ли она заправо приказује лице и наличје Београда, кроз мали звездарски кутак?
Људи заправо не знају да сам ја радио паралелно две линије, једна је комедиографска и везана за село, а друга је драмска. Не зна се да је мој први филм драма “Топле године” и да сам за РТС, у оно време Телевизију Београд, урадио петнаест телевизијских драма, као и драмске филмове “Кошава” и “Рањена земља”. Људи се ипак лакше везују и памте комедију. Серија “Звездара” има пуно ствари које се критички односе на стварност која је таква кава јесте. То је прича о једној београдској породици која се раслојава и губи у хаосу који је окружује. Пред мој долазак у бању завршена је монтажа двочасовног филма “Звездара” који је још жешћи и јачи од серије.