На Ђурђиц, 16. новембра, била је прва годишњица ,,Библиофонотеке”. Наиме, тога дана прошле 2017. године је на сајт Народне библиотеке ,,Др Душан Радић” у Врњачкој Бањи постављена њена прва емисија – Библиофонотека, најава.
До сада то је укупно 53 епизоде. Само на сајту врњачке библиотеке, епизоде ,,Библиофонотеке” имају преко 25.000 прегледа и око 2.000 лајкова. На врњачкој телевизији ВРТ-у, од 1. априла ове године, сваког викенда се емитује документарни серијал ,,Библиофонотека” (премијера емисије је недељом у 16:00 а реприза суботом од 17:30 часова). О овом пројекту до сада су, поред ВРТ-а и Врњачких новина, извештавали ТВ Пинк, ТВ Прва, РТС, ТВ Краљево, Краљево онлајн, Српски телеграф и други. Овим путем редакција пројекта се захваљује свим прегледачима и извештачима.
,,Библиофонотека” је својеврсна реминисценција о умним и драгим људима из света културе који су својевремено долазили у наше мало место лековитих вода као гости у оквиру програма ,,Врњачких културних свечаности” а сада су са оне друге стране сунца и дуге, али су зато постали незаобилазни фрем, партиција или флеш-бек у нашем колективном памћењу. Свака епизода ,,Библиофонотеке” је заправо омаж неком значајном лику из различитих области културног стваралаштва. ,,Библиофонотека” је тако времеплов о културним догађањима, њиховим ствараоцима и актерима, учесницима и сведоцима, на овим просторима, у времену и тачки додира векова, са једне стране традиционалног и институционалног, а са друге модерног, па самим тим и авангардног.
Сам прелазак из једног у друго никада није био, нити је могао бити, чисто формалне природе. Временске границе су често служиле да оно суштинско што је дуго тињало постави забран нечему што је било устаљено и на шта се свикло. Кроз таква сита пролазили су и разни уметнички правци. Неки су опстали а неки су се преселили на странице уџбеника и ту нашли место свог починка без следбеника. Међутим, када год би то што је тек настало у свом новом добу наишло, по природи ствари, на непремостиве тешкоће и препреке, одговоре је, као по правилу, проналазило управо у прохујалим епохама, односно у ономе што је прошло и од чега је донедавно хтело по сваку цену да се огради, па чак и да га заборави. Са те стране ,,Библиофонотека” је аутентично сведочанство о вечитој игри између пролазности и трајности али и о њиховом истовременом сукобу и јединству постојања.
,,Библиофонотека” је тако и стварана, у тренуцима инспирације свакако, али и сталном настојању да треба паралелно бити прво строг према себи самоме, па затим рационалан и према другима. Колико год да је свака прича из ,,Библиофонотеке” прича за себе о култури и уметности, толико је и прича о животу, о испреплетаним људским судбинама и о томе да се са овога света не оде тек тако уз питање – Шта нам се то догодило?
Документаристички приступ у ,,Библиофонотеци” је заправо сличан анализама уметничких дела о којима се учи у основним и средњим школама али и на факултетима… Од композиције, па преко језика и стила, до коначног исхода. Наиме, ,,Библиофонотека” је тако конципирана да може да задовољи различите критеријуме аудиторијума, да у неким њеним сторијама свако може да пронађе делић себе.
,,Библиофонотека” је као пакет који вам је ненадано, уочи празника, стигао у кућу од далеког рођака кога сте већ увелико заборавили а можда чак и ожалили. Претпостављам да ће бити оних који ће хтети да га отворе и завире унутра како би сазнали који га механизам покреће, те да ли су у њему само украси, слаткиши или горко-сладуњаво-киселкасти плодови из егзотичних крајолика али и оних који ће око њега кружити, ослушкивати, загледати и ишчекивати шта ће да се деси. ,,Библиофонотека” је настала и због једних и због других. Као аутору, који је по вокацији мајстор малих форми, било ми је задовољство да вам током свих ових година пишем, причам, све то снимим и сачувам на својим фонограмима.
Зоран Рајић
