У оквиру пројеката „Савремена ликовна сцена“ чији су аутори Јелена Боровић Димић и Благоје Димић, 3. августа у галерији Замка културе отворена је изложба слика Зорана Драгичевића.

–Пут свога детета родитељ треба да прати кроз креативност. Када би друштво више водило рачуна о млађим нараштајима ми бисмо имали једно велико богатство, један широк дијапазон, што би била лепеза раскоши самог детета, његове мисли и његове игре.

Ја сам покушао, на себи својствен начин, да прикажем старе фасаде у којима је, можда, неко и живео. Мој узор коме се и дан данас дивим је Зулфикар Зуко Џумхур, путописац, карикатуриста и пре свега сликар. Оно што је оставио, надам се, да ћу кроз цели свој живот, колико срце моје буде куцало, следити оно што је он желео да постигне. Живот човека је краћи од његовог самог дела. На нама је да памтимо, рекао је Зоран Драгичевић приликом отварања изложбе.

–Драгичевић је рођен 1973. године у Зеници. Школу за примењену уметност завршио је у Сарајеву. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Требињу у класи професора Милорада Ћоровића. Ради у Брчко Дистрикту као наставник ликовне културе. Био је ангажован у Бијељини на Учитељском факултету при катедри за Методику ликовне културе. Ради и као саветник у настави. До сада је имао пет самосталних и 30 колективних изложби.

Драгичевић за себе каже да је његов рад заснован на природним елементима које црпи из босанско херцеговачких мотива прожетих енергијом коју доживљава кроз студију камена. У раду користи комбиноване технике како би форму извео кроз рељеф, рекла је Јелена Боровић Димић, представљајући уметника.

М.Ст.Ј.