У хотелу „Цептер“ одржано саветовање Коморе здравствених установа Србије. КОРАК КА ОПТИМАЛНИЈЕМ СИСТЕМУ
Поред актуелности које се тичу правних и финансијских питања у вези са здравством, значајан простор у оквиру агенде скупа, одржаног од 4. до 6. децембра, био је посвећен оптимизацији мреже здравствених установа у Србији, пројекту чија реализација је управо почела. Ова велика реформска активност има за циљ да анализира ресурсе којима располажу здравствене установе, затим искоришћеност капацитета, ефикасност и гравитациона поља пацијената, као и локацију центара изузетне стручности. Поред тога, задатак пројекта је да анализира кадрове на свим нивоима, да утврди потребе у опреми и инфраструктурним инвестицијама. Након анализе, предложен је нови план мреже установа здравствене заштите (као и методологија за његову имплементацију), затим Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе и други кључни документи који дефинишу здравствени систем Србије. Скуп је почео пленумом и настављен кроз радионице на тему „План оптимизације мреже установа здравствене заштите Републике Србије“,која је обрађена у форми презентација. Модератори радионица били су Татјана Пренђа Трупец, међународни консултант у здравству, Саша Рикановић, заменик вође пројекта, Синиша Варга, вођа пројекта, Давор Катавић, стручњак за финансије, Невенка Ковач, стручњак за менаџмент, Бранко Дрчелић, финансијски саветник у НАЛЕД-у.
Учесници радионица имали су прилику да, у групама, дефинишу изазове који оптерећују здравствени систем Србије, али из угла здравствених установа.
Многа истраживања кажу да је поред награђивања једнако важна и особа која води здравствену установу, односно његов стил вођења и начин руковођења људима. Да ли је посао занимљив, каква је организациона клима, укратко, да ли људи воле да долазе на посао.
Листе чекања, преоптерећеност администрације, финансијско оптерећење за пацијенте и породице – управо тако се може окарактерисати здравствени систем у многим земљама у прошлом веку. Такав приступ требало би и оставити прошлом веку, јер светски трендови здравствених реформи заговарају нешто сасвим друго, а то је интегрисана нега као одговор на фрагментисано пружање здравствених и социјалних услуга. Интеграција као средство за бољу услугу, квалитет, ефикасност, све оно што води до задовољнијег корисника треба да буде потпомогнута стабилним информационим системом.
Већина здравствених установа континуирано послује с финансијским губицима и нису у могућности да испуњавају финансијске обавезе у законом утврђеним роковима. То представља ризик за количину и квалитет услуга које пружају, а такође представља и значајан генератор неликвидности. Како је до тога дошло и да ли се главни узроци налазе унутар или изван установа? Шта би требало урадити да би се постигла финансијска стабилност, повећао квалитет и ефикасност у пружању јавних услуга? Које су то мере реорганизације и рационализације с циљем заустављања стварања нових губитака? Да ли је то уопште могуће остварити у постојећим околностима здравственог система Србије, била су најважнија питања на које су учесници саветовања тражили одговоре.
Саветовања Коморе здравствених установа Србије су стручни скупови које Комора организује још од свог оснивања 1959. године, а одржавају два пута годишње, у летњем и зимском периоду.
Међу темама саветовања су најактуелнија организациона, економска, правна питања здравственог система, о којима говоре представници Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање, експерти из других институција важних за здравство. Саветовања су изузетно посећена и присуствује им велики број руководилаца здравствених установа, финансијских и правних служби. Замишљена су и организована као место сусрета и размене професионалних знања представника најважнијих субјеката здравственог система у Србији.
С: Станојчић
