У Централном парку, 8. децембра, Културни центар Врњачке Бање организовао је свечано откривање бисте Миодрага Б. Протића, сликара, писца, критичара.

Бисту је извајао академски вајар Драгиша Обрадовић. Почасни одбор чине: Бобан Ђуровић, председник општине, Иван Џатић, заменик председника општине, Иван Радовић, председник СО, Дане Станојчић, заменик председника СО, Саша Радисављевић, секретар СО, Игор Матић, председник Одбора за спомен обелжја и Драган Говедарица, председник бањског одбора, док су чланови Оперативног одбора: Бошко Руђинчанин, књижевник, Драгиша Обрадовић, вајар, Огњан Топаловић, публициста и Саша Миленковић, директор Културног центра.

Бисту су открили Бошко Руђинчанин и Мишко Протић, син Милорада Б. Протића.  Венац су положили Дане Станојчић и Саша Миленковић. Културно уметнички програм уоквирио је наступ Хора „Абрашевић“. Маја Вељковић прочитала је одломке из Протићеве књиге „Нојева барка“ који се односе на Врњачку Бању.

– Оно што нас Врњчане посебно задужује да памтимо његово име јесте његова изванредна везаност за Бању: у њој се родио, одрастао, учио основну школу и проживео две утопије; детињство и прву младост. Изузетна, јединствена и непоновљива Бања је за њега била Аркадија и Летња академија. У њој се дружио са својим вршњацима из високог београдског друштва: Зораном Мишићем, Драгутином Гостушким, Митом Ђорђевићем, браћом Окановић, сестрама Бајлони, Предрагом Динуловићем, Слободом Бодом Трајковић, али и са децом виђенијих Врњчана Мишелом Радићем и Кринком Белић. Са њима је ишао на концерте Краљеве гарде у овом парку, на базен Клобук, на тенис, кермесе, џез игранке, на биоскопске и позоришне представе али и на расправе о уметности. У Бањи је код Марселе Белимарковић научио француски, читао књиге о уметности и европским уметницима, класике француске књижевности а у својој кући на брду изнад извора „Слатина“ сликао своја прва платна…

Остаје упамћена и чињеница да је десет година био председник обновљеног Друштва пријатеља Врњачке Бање  преко кога се, трагом идеје „Природа у Бањи – Бања у природи“, залагао за урбанистички концепт који неконтролисаном градњом неће нарушити, и наружити, њен природни и туристичко лечилишни потенцијал и претворити је у безличан градић.

То је оно по чему ћемо Протића памтити и ова биста коју смо данас открили биће наш заветни знамен да ћемо се његовог лика и дела са особитим поштовањем заувек сећати, рекао је, поред осталог, Бошко Руђинчанин приликом откривања бисте.

М.Ст.Ј.