Последње суботе у октобру у изложбено концертном простору Замка културе, публици је представљена публикација у форми књиге, чији садржај двојезично објашњава читаоцу део српског етноса на матерњем и енглеском језику уз сликовне илустрације традиције, као живог и активног дела живота.
Уреднице овог необичног издања, названог „Приче о нама: традиција и грађење целовитости“ су Бојана Шкорц и Миленија Радојковић и оно је део архиве Удружења „Здраво да сте“ које је било активно од 1993. до 2019. године, када је велики број људи учествовао у заједничком подухвату стварања одговора на тешке друштвене околности, ратне сукобе на просторима бивше Југославије, избегличку и расељеничку кризу, долазак великог броја људи из ратом захваћених области, друштвеним превирањима. У тренуцима када су људи изгубили све па и право на етнички идентитет, порекло и историју, показало се да у људском сусрету увек има шта да се каже и створи. Традиционални занати, старе вештине, знања и ритуали, веровања и предања, представљали су важну почетну тачку ослонца духа, објашњава уредница издања Бојана Шкорц. Од онога што су људи доносили са собом, од њихових породичних и личних историја, кроз игру, сусрет, разговор и песму, указивало се велико богатство традиције. Традиција је, према речима Бојане Шкорц, прихваћена као део живота, животна пракса која учествује у садашњем тренутку. Помоћу старог знања, било је могуће покренути нова, у сусрету између дечијег цртежа и плетиљиног рада, ткања старих узорака на новим предметима, старих народних орнамената на употребним стварима, размени бајки и игара између старих људи и деце, дечијих стварања нових облика који се затим ткају старим ткањем и кроз много тога што је било значајно свима који су у томе учествовали. Тиме се указивала једна оптимистичнија, боља слика будућности народа, мост од његовог давног корења до његових садашњих животних сплетова. Бојана Шкорц појашњава да Удружење „Здраво да сте“ нема идеју очувања традиције, не брани нити конзервише утврђене форме, напротив, одржава се мишљење да се традиција чува живљењем и грађeњем тако што се улива у сопствени живот. У етно програм је у периоду 1993- 2019. било укључено преко 40 хиљада особа као везиље, ткаље, плетиље, опанчари, дрводеље, дуборесци, ковачи, керамичари, записивачи, травари, певачи, играчи народних плесова, куварице, кројачи, сведоци старог у новом свету, а заједно са њима преко 200 хиљада људи као публика, деца млади, одрасли или старији људи, мрежа културних центара, школа и библиотека у Србији и иностранству. Етно програм Удружења су подржале бројне међународне и домаће институције на челу са Комесаријатом за избеглице Уједнињених нација и Етнографским музејом у Београду.
Према речима Милене Радојковић, друге уреднице ове публикације, она представља етно програм, обогаћен са пуно емоција и више од простог уточишта. То је сусрет култура и није проста размена, него отвореност да видимо и друге културе. Откривањем своје личне прошлости, дела личне историје, чувамо традицију а тиме и себе. Онај ко чува своју традицију и себе, може да поштује и туђе.
На представљању ове необичне публикације која успешно описује сликом и речју део српског етноса, била је и Ћијего Матсунага, из јапанског Удружења „АСС за наду“ из Токија, која је објаснила да су на предлог Удружења „Здраво да сте“ учествовали у реализацији ове активности и да је још 2003. године отпочела нова етапа етно програма са новом концепцијом, као удружена активност „Здраво да сте и „Асс за наду“. Како је истакла, Србија и Јапан јесу удаљени географски али ми смо се сусретали у многим приликама и продубљивали своје пријатељство. Млади из Јапана, и то не само чланови „АСС“-а, посећивали су Србију.
Ова публикација је настала на основу архива етно активности и представља историјску белешку о великом напору уложеном у задатак активног грађења културног идентитета. То је жив процес који препознаје тренутак али нема почетак и крај. Текстови који прате фотографије, сећања, записе и поетска виђења настали су и забележени током активности Удружења „Здраво да сте“
„Здраво да сте“ је заједнички пројекат деце, младих и одраслих и део је историјског и културног контекста у којем се одвија. То је процес који је неодвојив од свог порекла, друштвеног и културног контекста. Управо у том јединству и повезаности је огроман потенцијал.
С.Станојчић
