Трибина под називом „Осам векова светосавља“, коју су 18. маја организовали Удружење „Млади математичар“ и Културни центар, обележила је тај датум као Међународни Дан музеја, а сам догађај је припао и манифестацији „Мост математике“ која се ове године одржавала од 17 – 19. маја.
На трибини су говорили Александра Нинковић Ташић на тему „Михаило Пупин ка отаџбини“, проф. др Милош Ковић, на тему „Србија у међународним односима од 1804. до 1918.“, проф. др Мило Ломпар, на тему Светосавска традиција у српској култури 19. века“, затим Драгослав Бокан, на тему „Значај духовне културе у српској историји“ и др Предраг Милосављевић, на тему „Склад и сагласје у српској култури“.
Александра Нинковић Ташић, говоривши о великом српском научнику Михаилу Пупину и цитиравши његов одговор на питање да ли га је наука одвојила од Бога, посебно је издвојила део цитата:
„Мене је вера моје мајке довела науци и ја се само могу надати да ће моја наука људе довести њеној вери“.
Александра
Нинковић Ташић, је председник Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“и мултикултурални амбасадор УНЕСКО клуба Универзитета Сорбона.
Аутор је „Пупин
меморијалног пројекта у земљи и региону“ у оквиру кога је поставила први
виртуелни музеј који представља једно научно и културно наслеђе у свету –
Пупинов виртуелни музеј. Аутор је шест изложби, организатор преко стотину
предавања и трибина у читавој Србији, али и Црној Гори, Републици Српској,
Хрватској и Мађарској. Написала је више радова у релевантним издањима за
историју науке, велики број чланака, фељтона, специјалних додатака, a покретач
је и реализатор медијске пупинизације и обележавања Пупинових година на
националном нивоу (2014. и 2015.).
Проф. др Милош Ковић, публици је детаљно говорио о међународним односима и улози Србије у периоду од 1804. до 1918. Доктор је историјских наука и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18. – почетак 20. века), Историја политичких идеја (крај 18. – почетак 20. века).
О светосавској и косовској традицији у српској култури 19. века, реч је имао проф. др Мило Ломпар, историчар књижевности, филозоф и председник Задужбине Милоша Црњанског.
О значају духовне културе у српској историји, импресивно је говорио Драгослав Бокан, српски књижевник, режисер и публициста.
– Ми смо генерација која доживља епитимију због напуштања светосавског пута. Главно питање је шта се са нама десило због напуштања духовне културе, а друго питање је шта се са нама десило услед постојања духовне културе. Светосавље је окосница духовне културе код Срба, то је оно правослаље српског стила и искуства о коме говори Свети отац Јустин и сви наши канони и закони су у ствари интегрални део те кључне средњовековне идеје. А то је идеја о хармоничном споју цркве, народа и државе. Али не било каквог народа и не било какве државе. То је идеја верног народа и верног владара, а у име државе. И наглашавам да је верни владар рукоположен и миропомазан и он нема искључиво секуларну димензију. Сви наши владари су били миропомазани до краља Александра… Ту долази до провалије која раздваја нашу аутентичну од наше „присилне историје“, која почиње са нашим првим „не-миропомазаним“ владаром, рекао је на трибини Драгослав Бокан. Објавио је књиге „Огњени љиљани“, „Јунаци српског устанка“, „Београд град тајни“, „Нови Сад – Од вароши до града“, „Косово је срце Србије“, „Политика – мит, хроника, енциклопедија“ као и бројне есеје и текстове на верске, националне, културне и опште теме.
„Склад и сагласје у српској култури“, била је завршна тема трибине о којој је др Предраг Милосављевић говорио и објашњавао шта је то што је нас чинило народом који тежи хармонији.
– Данас славимо осам векова светосавља. Светосавље у својој најдубљој основи је било базирано на начелу сагласја. Без разумевања сагласја у систему светосавља, ми не можемо да разумемо плејаду наших научника, који када говоре о Св. Сави, говоре о сагласју. Тек када то разумемо, моћи ћемо да схватимо да не будемо под надлештвом „папацезаризма“ духовног владара и „цезаропапизма“ материјалног владара, рекао је др Милосављевић.
С. Станојчић