Трећег августа, на Тргу културе, у организацији Народне библиотеке „Др Душан Радић“ своју поезију, објављену у две збирке „Жар“ и „Наискап“ читала је Јелена М. Ћирић, дипломирани правник,  рођена у Смедереву и која 16. година са породицом живи у Прагу- Чешка Република.

На почетку, добродошлицу песникињи Јелени, Данијели Божичковић, књижевној критичарки, као и Бранку Пражићу, кантаутору на гитари пожелео је Горан Атанасковић, директор врњачке Библиотеке. Он је изразио и захвалност публици што се определила да, лепо летње вече проведе слушајући поезију.

– Поезија јој прича отворено о најлепшим стварима заједничког живота мушкарца и жене. Далеко од актуелних проблема двоје људи у заједничком животу као што су кредити, обданиште или одлазак код „његових“ или „њених“. Јеленина поезија подсећа зашто се двоје узимају и како да трају – подсећа на љубав. Љубав препричана кроз еротичне слике, мирисе коже и постељине, дисања на ушима и осећај вечне повезаности најлепше се испричају кроз женине речи. Жена зна да цени мушку оданост, љубав и посвећеност, тада му је бескрајно одана и даје све што може дати, описала је укратко Јеленину поезију Данијела Божичковић.

Јелена је на отвореној врњачкој сцени показала своју енергичност, осећајност, јер је поред стихова и запевала. Низали су се стихови из песама „Наопак дан“, „Жар“, „У наслеђе“, „Не часи часа“.

Похвална је њена храброст да се уђе у писање о еротичности. Можда је то једна од најтежих области за описивање. Границе су близу. Са друге стране, свако има право да доживи било шта на сопствен начин, али писање о еротичном може да привуче разне коментаре. За писање овакве поезије потребна је храброст, потребно је оголити се, а то може само искрена особа.

Публика је имала прилику да чује и „Магновање или…“  „ Не није то нити једна од жена које познајеш, ни које си сретао. Можда, с времена на време, познаш нешто њено у нечијем погледу…или ти се учини да њен осмех плеше на неким другим уснама.“ У интерпретацији Горана Атанасковића.

У ово вече веома се лепо уклопио Никола Пражић избором песма из осамдесетих година протеклог века па смо уживали у песмама недавно преминуле Јадранке Стојаковић, Франа Ласића, Ђела Јусића, Здравка Чолића и др.

Овај извештај завршавамо стиховима из песме „Љубавна“

„Кладенце среће копаш за мене

Плетеш будућност и успомене

Додиром меким снагу ми дајеш

Вековима под кожом трајеш.“

М.В.