АКАДЕМИК ЗОРАН МАКСИМОВИЋ – ВЕЛИКАН ГЕОЛОШКЕ НАУКЕ
Великог српског научника академика Зорана Максимовића, геохемичара и минералога, представио је у Замку културе 16. септембра, његов колега и сарадник академик Видојко Јовић. Било је то још једно у низу интересантних предавања у оквиру програма „Велики српски научници“ чији је основни циљ да се српски великани отргну од заборава, као и подизање нивоа опште културе.
Јовић је на себи својствен начин упознао публику са достигнућима свог професора, тако да су и људи који нису из сфере геохемије апсолутно могли да спознају величину и значај Максимовићевог вишедеценијског рада. За Врњчане је интересантан податак да је академик Максимовић 1977. године проучавао стене у близини Врњачке Бање.
- Још за време студија заинтересовао се за геохемију, тада непознату науку у Србији. Проучавао је класична дела из геохемије на француском и руском језику и тако пронашао празно, неистражено поље за своју научну каријеру. Као студент, објавио је први рад 1948. године „Упоредна геохемија урана и торијума са општом карактеристиком њихових лежишта у Земљиној кори“. У Кембриџу је радио на докторској дисертацији „Геохемија распадања ултрабазичних стена у Србији“. Докторирао је 1957. године на Природно-математичком факултету у Београду. Треба истаћи да је
то била прва докторска дисертација у области геохемије не само у Србији него и у Југославији. После 32 године, мој докторат је био седми у области геохемије. Последњих деценија проф. Максимовић проширио је своја истраживања у новом, данас веома популарном подручју – геохемији животне средине. Вишедеценијска проучавања геохемијских процеса довела су до примене тог знања и искуства на решавање неких геомедицинских проблема
у Србији, нпр. балканске нефропатије. Академик Максимовић је са својим сарадницима уврдио озбиљан недостатак селена у нашој змљи, у речним седиментима, стенама, земљиштима,
житарицама и у људској популацији. Објављених око 350 радова од којих је велики број у реномираним међународним часописима
донело је Зорану Максимовићу велики углед у светским научним круговима. Оснивање и развој геохемије у Србији, откриће пет нових минерала и неколико нових варијетета минерала, велика
цитираност у свету и признавање Максимовићевог ауторитета у појединим областима геохемије и минералогије – то су најзначајније тековине његовог импресивног дела које ће надживети све нас, рекао је академик Видојко Јовић.
Према Јовићевим речима, за петнаестак година Максимовић је са неколицином следбеника, геохемичара урадио нешто што је у свету рађено деценијама. Посебно интересовање изазвао је сегмент предавања који се тицао Максимовићевог као и Јовићевог истраживања присуства селена и магнезијума у Србији и утицаја њиховог недостатка на здравље становништва.
М.Ст.Ј.