У Замку културе, 11. августа, проф. др Милован Р. Пецељ одржао је предавање о академику Боривоју Ж. Милојевићу, утемељивачу регионалне географије. Професора Пецеља публици је представила Јелена Боровић Димић, аутор пројекта „Приче о времену“ и програма „Велики српски научници“.
Др Милован Р. Пецељ је професор Београдског универзитета , а био је и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву и министар просвете и културе увлади Републике Српске. Студије географије завршио је на Природно математичком факултету 1976. године где је магистрирао 1983. и докторирао 1989. године.
–Боривоје Ж. Милојевић, академик, (1885 – 1967) један је од великана који је припадао плејади сјајних ђака Јована Цвијића. Сећање на Милојевића је успомена на великог научника и свестраног географа који је географији дао научну ширину и пуни сјај. На самим почецима научно-истраживачког рада Боривоје Ж. Милојевић је стриктно следио свог учитеља Цвијића и успешно се бавио антропогеографијом и геоморфологијом, а потом разбио ову дихотомију и захваљујући сјајној ерудицији и научној ширини, по угледу на француску географску школу, поставио и утемељио регионалну географију у Србији и Југославији.
Академик Јосип Роглић сматрао је да је Боривоје Ж. Милојевић спадао у водеће светске географе. У сумарној рецепцији издвајају се четири истраживачке фазе које су обухватиле целине: приморје, планине, долине и низије. Добио је четири почасна доктората на иностраним универзитетима: у Монпељеу 1946, Греноблу 1947, Рену 1947. и Прагу 1948. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1947. а за редовног 1961. године. Написао је преко 200 научних радова, монографија, студија, уџбеника који су плод теренских истраживања и још преко 200 чланака, краћих приказа и огледа. Библиографску картину Милојевића чини и око 150 јединица приказа његових дела и његових достигнућа. Научна дијадема Боривоја Ж. Милојевића је регионална географија, рекао је проф. др Милован Р. Пецељ.
Најважнији радови Боривоја Ж. Милојевића су:Рађевина и Јадар, Београд 1913, Јужна Македонија, антропогеографска испитивања, Београд, 1920, Белешке о глечерским траговима на Радуши, Цинцеру, Шатору, Троглаву и Велебиту, Београд 1922, Динарско приморје и острва у нашој Краљевини, географска испитивања, Београд 1933, Општа регионална географија, Београд 1956.
М.Ст.Ј.
