У оквиру програма „Велики српски научници“, пројекта „Приче о времену“ чији је аутор Јелена Боровић Димић, а сарадник академик Видојко Јовић, 17. августа публици је у Замку културе представљен академик Слободан Јовановић, научник чија личност и дело су увек привлачили пажњу.

Предавање је одржао др Борис Милосављевић, научни саветник Балканолошког института САНУ, Београд, који је најпре навео како су Јовановића савременици  доживљавали: филозоф благе ироније, арбитар нових научних и књижевних дела, човек племените душе, непристрасан као тумач, човек изванредно широке културе и гипкости духа, поседовао је врлине правог интелектуалног атлете, био је објективан са аргументованим синтетичким закључцима, један од наших најбољих стилиста који је оставио велики траг…

Слободан Јовановић (1869–1958) је рођен у Новом Саду. Након завршене Прве београдске гимназије, Слободан Јовановић је студирао у иностранству, Минхену, Цириху, Женеви и Паризу. На Правном факултету Велике школе и Универзитету у Београду предавао је као ванредни, редовни и хонорарни професор око четрдесет година (1897–1941), са паузама у време ратова. Био је декан Правног факултета, ректор Универзитета у Београду и председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, потпредседник и председник владе Краљевине Југославије.

Слободан Јовановић јe познат, пре свега, као правник и писац историје политичких идеја, уставних и политичких историја. Јовановић увек покушава да независно од својих убеђења сагледа снагу најважнијих филозофских идеја које анализира – платонизма, макијавелизма, просветитељства, либералног индивидуализма, марксизма, дух времена у коме су настајале, као и њихова ограничења. Од његових правних, политичких и историјских радова нераздвојиви су многобројни портрети филозофа, идеолога, политичара и државника, који су написани са јединственим осећајем за опште и заједничко у појединачном, као и истанчаним разумевањем психолошких и друштвених мотивација за политичко деловање. Јовановићева разматрања најкрупнијих идеја у историји политичке филозофије и промишљање политичке историје с правом су изазивали највећу пажњу.

М.Ст.Ј.