КУЛТУРНА АВАНГАРДА НАШЕГ САВРЕМЕНОГ ДОБА
Други Интернационални фестивал позоришта у Врњачкој Бањи, који се због епидемиолошке ситуације ове године одржао у онлајн формату, изазвао је неочекивано велику пажњу публике. Током пет фестивалских дана, преко 1.000 посетилаца, пратило је три представе и два округла стола, што говори у прилог тези да се без културе не може ни у овим ванредним околностима.
Представа „Једно помало непријатно искуство“ Растка Вујисића
Највећу пажњу изазвала је монодрама у режији и маестралном извођењу Растка Вујисића „Једно помало непријатно искуство“, у којој млади бунтовни писац износи своје помало ригидне ставове о различитим животним ситуацијама, стављајући гледаоца у улогу критичара. Велико интересовање публика је показала и за дипломске представе глумаца у класама Бранислава Лечића и Виде Огњеновић, са београдског Факултета савремених уметности.
Велики професионалнци у области културе и уметности – проф. др Дивна Вуксановић са Факултута драмских ументости, проф. др Петар Станојловић са Факултета савремених уметности и Јелена Милашиновић из Београдске филхармоније – у својим су излагањима изнели су ставове о тренутном положају културе, сложивши се да је култура опште место које спаја неспојиво и да ће свакако успети да остане на трону где и припада, креирајући неко боље друштво. Истовремено, новинарка РТС-а, Милена Божовић Манић, специјализована за област културе, подсетила је на значај децентрализације културе и чињеницу да је овом Фестивалу управо место у Врњачкој Бањи, тамо где и јесте публика.
У прилог тој тези организовано је и истраживање под симболичним називом „Културом против Короне“ о стању и изазовима културе у доба пандемије. Резултати потвђују чињеницу да се без културе не може ни током пандемије, пошто 65% испитаника каже да им је такав садржај био од велике помоћи, иако готово половина анкетираних није сигурна да ли дигитално конзумирање уметничког садржаја може у потпуности да испуни њихове потребе. Чак 86% испитаника каже да је култура и до сада умногоме утицала на њихов живот, сматрајући да су културне установе безбедно место (63%), док 70% њих мисли да је неопходна помоћ свима у области културе и уметности (финансијска, инфраструкурна и институционална).
