Изложбу „Феномен Васко Попа – стогодишњица рођења великог песника“ аутора Срђана Чеперковића свечано је отворио Живорад Недељковић, 28. јула у врњачкој Библиотеци.
Присутне је поздравио Дејан Лучић, директор Библиотеке. Потом се обратио Срђан Чеперковић.
– Као што знамо, Васко Попа је наш највећи песник, о томе говори светска рецепција. Наиме, Попа је до 2014. године преведен на 19 језика и њему су се дивили највећи књижевници двруге половине двадесетог века, од Теда Хјуза до Ворхеса. Ми смо се одлучили да прославимо јубилеј рођења Васка Попе и морам да кажем да смо ми прва библиотека у Србији која је поводом стогодишњице организовала изложбу. Надамо се да ће и друге културне установе следити наш пример. О Васку Попи ове године одржано је низ предавања, пре свега у Вршцу, његовом родном месту. Ту се додељује престижна књижевна награда „Васко Попа“ чији је један од лауреата и Живорад Недељковић, рекао је Чеперковић.
Изложба се састоји од песама Васка Попе објављених у периодици шездесетих и седамдесетих година у часопису „Поља“ и у часопису „Повеља“. Ту су и све његове књиге које је објавио и изабране песме, као и студије о Попином стваралаштву.
– Васко Попа један је од највећих светских песника свих времена. Сву моћ језика показао је у врло малом, сведеном опусу од осам књига песничких, где и број песама није велик, дакле, врло лапидарно срезано, а рекао је тако много. Што каже Михајло Пантић „ни мање речи ни више смисла и више суштине“. О Васку Попи све је речено, а у ствари ништа и није. То је тако изазовно и велико дело да ће се показати кад дођу млади истраживачи и научници и тумачи поезије да је то дело врло инспиративно и тек ће бити.
У песми „Час из песништва“ Васко Попа нам дочарава један наизглед обичан призор: наиме, на клупи у Градској башти у Вршцу, лирски јунак и његова, вероватно, девојка и будућа животна сапутница, седе, говоре о стиховима и љубе се. Колико обичан, толико је и тајновит податак да се клупа налази испод бронзаног попрсја песника Николаса Ленауа. Све остало у песми није обично и нимало није једноставно, иако песников израз управо тежи једноставности и готово да је дат у разговорном тону.
Од Васка Попе тешко да можемо имати узоритијег учитеља из онога што се из песништва уопште научити да. Истина, маштовњак Попа није упутио ниједно писмо младом песнику; лекције о стиховима тек није држао. Уместо предавања и из живота и из песништва, заувек нам је предао сву своју чудесну поезију. За онога ко се у себи сретне са дамарањима поезије, спреман да им се безусловно преда, Попино завештање је непроцењив дар, рекао је приликом отварања Живорад Недељковић, један од најзначајнијих савремених српских песника.