Драгица Кнежевић, рођена Петрушић, провела је животни век са Јанком Кнежевићем са којим је изродила двоје деце. Рођена, живела и радила у Врњачкој Бањи где је и преминула 2021. Својим потомцима оставила у аманет да на светлост дана извуку историјске податке који говоре у прилог чињеници да је имање на којем је подигнут Храм Рођења Пресвете Богородице поклон цркви од стране виђене бањске фамилије оног времена, породице Петрушић.
– Док је баба Драгица била жива редовно нам је причала да је њен чукундеда Тодор Петрушић поклонио имање на којем је изграђена Врњачка црква. Међутим, сва документа која данас налазимо говоре о томе да је Хаџи Јефтимије Поповић поклонио имање, док се Тодоров поклон нигде не помиње. Заправо је Хаџи Јефтимије откупио јужни део имања под шумом од Саве Ћирића, које је касније игуманија Ана поклонила цркви, док је сама црква подигнута на имању Петрушића, каже Ања Милошевић, Драгицина унука.
У намери да испуни Драгицину последњу жељу, фамилија је кренула са истраживачким радом, а захваљујући доброј вољи цркве, у Црквеном летопису, који се чува у црквеном сефу, пронашли су и званичне документоване чињенице о томе.
„До 1822. године у Врњцима није било цркве, већ су села која данас сачињавају нашу парохију припадала грачачкој и трстеничкој цркви. Но, како се село Врњци, а касније и Бања, временом развијало и домови повећавали, то је искало потребу да се у Врњцима подигне црква и оснује врњачка парохија. Тако је Хаџи Јефтимије Поповић 1834. године подигао овај храм Романског стила и посветио га Рођењу Пресвете Богородице на имању Тодора Петрушића из Врњаца. Тодор је ово земљиште поклонио цркви за здравље своје породице и за покој душе умрлим сродницима. У оно време ова породица Петрушића била је најугледнија у Врњцима као и породица Филипа Брђовића. Тодор је отац Милана, деда Милоша и прадеда Мила и Душана Петрушића.“ – стоји званично у летопису цркве.
Следеће историјско сведочење – доказ о даривању пронађено је у књизи Милана Д. Сотировића „Врњачка Бања и околина од најстаријих времена до 1941.“. У књизи, између осталог, пише: „ О постојању врњачке цркве брвнаре сведочи и чињеница да је свештеник Јефтимије, приликом доласка из манастира Каленић у Врњце 1822. године, затекао ову црквицу, како је касније причао, у доста рушевном стању. због тога је врњачки свештеник започео припреме за подизање новог храма. Земљиште за проширење црквене порте даровала је месна породица Петрушић.“.
– Одахнули смо оног тренутка када смо дошли до ових података, јер су на тај начин потомци Тодора Петрушића испунили дуг према прецима и нарочито испоштовали успомену на баку, Драгицу Кнежевић, наглашава Ања.
„Храм Рођења Пресвете Богородице, или једноставно Врњачка црква, подигнут је у првој половини тридесетих година 19. века. Подигао га је врњачки парох Јефтимије Хаџи Поповић 1834. на имању Тодора Петрушића.“ – написано је на новим инфо-таблама врњачке Туристичке организације што потврђује да труд потомака Петрушића није био узалудан, а да ће вредан поклон дат за „здравље и помен“ добити дужно поштовање.