У Галерији Народне библиотеке “Др Душан Радић“ 22. фебруара свечано је отворена изложба цртежа и скулптура „Геометрије“, аутора Бранка Милановића. Изложба ће за посетиоце бити отворена до 7. марта.
Током церемоније отварања изложбе, присутнима се обратио и добродошлицу упутио директор врњачке Библиотеке, Дејан Лучић. Приликом свог говора, пажњу је посветио биографији аутора ове изложбе као и његовом стваралаштву.
Посетиоцима ове изложбе обратио се и проф. Драгиша Обрадовић који је истакао да је Бранко Милановић озбиљан вајар и један од најуспешнијих из „треће“ генерације ликовне сцене у Врњачкој Бањи. Уједно пожелео је присутним Бранковим пријатељима из те генерације да и они убрзо наступе у овом простору.
– Бранков искорак је аутентичан и бескомпромисан, а то потврђују његове бројне самосталне и колективне изложбе. Оне су пређене у земљи и иностранству и скоро су све референтне. На свакој од њих Бранко показује свој вајарски израз где је очигледно дубоко понирање у сложене слојеве вајарске материје. Он је следбеник модерне коју не опонаша већ је чита креативно. Обогаћује је новим облицима који нису понављање ранијих решења. Семантика модерне је добила нов сензибилитет у Бранковим скулптурама, рекао је проф. Обрадовић.
Изложба „Геометрије“ представља другу самосталну изложбу аутора у Врњачко Бањи, након што је током 2017. године своја дела изложио у Замку културе. Према Милановићу, тема се наметнула као најједноставнији начин да се испричају одређене поетске целине. Зато се и одлучио да то буду геометријски облици, прочишћене форме, који лако комуницирају са посматрачима и самим простором.
– Претходна изложба је била тематски другачије конципирана, имала је осврт на једно друго разматрање саме форме, док сам сада одлучио да се представим радовима који носе радни назив „Геометрије“. Представићу се са десет скулптура и са десет цртежа. Радни назив „Геометрије“ ми се наметнуо сам по себи, зато што користим тај базични основни визуелни језик саме геометрије. Користим симболе облика да бих саопштио одређену причу или испричао идеју о једној атмосфери и постојању у времену, која је преточена кроз геометрију и апстрактну скулптуру. Скулптуре су већином израђене од камена који има своје порекло са одређеном комбинацијом дрвених елемената, и као такав прича неку своју причу. Ту су и одређени делови које сам налазио, као нпр. сонде као цилиндрични делови који сами по себи носе ту петрификацију, носе своју историју другачијих дубина. Тако да ту имамо две скулптуре које се зову Дубоки знак 1 и 2, и које просто праве компарацију самог материјала. Материјала који је старији и са веће дубине и материјала који је површински, који је мермер и доња основа тих скулптура. Форма заузима битно место у меморији доживљаја, постаје ризница визуелних искустава из којих црпим инспирацију. Тако се и камен, дрво, земља, намећу као материјали који имају свој живот, своју енергију, своју меморију – нудећи јасне путоказе кроз појам времена простора и њихове функције у градитељском. Ови материјали представљају нераскидиву везу са човековом еволуцијом и његовим креирањем нама познатог света, истакао је Бранко Милановић.
Радови изложбе „Геометрије“ до сада су имали четири представљања и то у: Музеју Козаре у Приједору, Галерији савремене уметности у Пожаревцу, Блок галерији у Београду и Градској галерији у Невесињу. Аутор изложбе је додао да представљањем радова у Врњачкој Бањи заокружује причу са тематиком „Галерије“ у једном интимистичком формату, како би цртежи и скулптуре могли интимније да комуницирају са сами посматрачима.
Биографија
Бранко Милановић је наш Врњчанин. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 2009. године и стекaо потврду мастера на одсеку примењено вајарство у класи проф. Зорице Јанковић. На Академији ликовних умјетности у Требињу, Универзитета у Источном Сарајеву ради од 2012. у звању асистента, од 2016. у звању вишег асистента, а од 2020. у звању доцента на Kатедри вајарства, ситне пластике и медаљарства. Предавања држи на предметима: вајање са технологијом (на основним студијама); израз у скулпторским материјалима и истраживање у цртежу-вајарство (на мастер студијама). Учествовао је у постављању годишњих и завршних изложби студената АЛУ Требиње. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС-а) од 2011. године. Излагао је на више колективних и самосталних изложби, као и ликовних салона у Београду, Сарајеву, Краљеву, Новом Саду, Крагујевцу, Зрењанину, Берлину. Учествовао је на бројним вајарским колонијама. Аутор и коаутор је радова у јавном простору, као што је меморијално обележје – биста проф. др Олге Благојевић на Медицинском факултету у Фочи. Поред неколико захвалница и признања за рад и деловање из области стваралаштва и културе, добитник је и награде “Златна значка” Културно просветне заједнице Србије за допринос у култури за 2019. годину.
