Комеморативном свечаношћу у Грачацу је обележена 25. годишњица од погибије Живана Петровића, припадника 125 моторизоване бригаде, који је свој живот положио бранећи Србију на Косову и Метохији.
Живан Петровић, родом из Грачаца, погинуо је 29. априла 1999. године у селу Морине код Ђаковице на Косову и Метохији. Овај браниоц наше отаџбине у тренутку када је свој живот дао за слободу земље имао је свега 33 године, а иза себе је оставио мајку, супругу Мирјану и ћерке Ивану и Јелену. Одликован је Медаљом за врлине у области одбране и безбедности.
– Бранећи своју земљу, свој завичај, своју цркву и кућни праг, Живан је свој живот положио на олтар слободе. Погинуо је у борби против Нато агресора. Данашњом комеморативном свечаношћу овде у срцу његовог и нашег Грачаца, изражавамо наше поштовање према њему, да вечно зрачи храброшћу и светлим примером јунака како се брани и воли своја земља, своја Србија, рекао је Слободан Дишовић, председник Одбора за обележавање значајних датума на територији Општине Врњачка Бања.
Парох грачачки, Милан Костић, служио је парастос Живану у присуству чланова његове породице, пријатеља, сабораца, представника локалне самоуправе, јавних предузећа и установа, државног секретара у Министарству рада, запошљавања, борачка и социјална питања, Дејана Антића, припадника Војске Србије и чланова борачких удружења.
– Четврт века је прошло, а за нас као да је јуче било. Правда и истина Божија је увек присутна, Живан је био на тој страни правде и истине. Био је невина жртва као и сви остали који су положили животе за све нас који смо овде. Сећање на жртве је спасоносно за нас потомке јер освећује не само жртве већ и наше животе. Живимо у светлости сећајући се светих својих људи подражавајући њиховим примерима како се одазива на позив на одбрану највеће светиње, светиње живота. Бранимо свој живот, своје породице, своја села, градове, своју земљу. А када смо на страни правде онда бранимо и читав свет. Храбро стојимо на одбрани истине и правде Божије јер то је вера наша. Приближавамо се Васкрсу и ја ћу рећи Христос Васкресе свима вама и свим жртвама, они су у царству Божијем, боље и више знају него ми. Нека се и они помоле за нас, а ми ћемо за њих. У тој свези молитве опет ће нас Бог сјединити једне са другима. Нека је спокој души Живану, а остатку његовог дома и породици Господ нека подари Благослов и напредак у животу и вери, поручио је парох Милан Костић.
Венце на спомен обележје положила је породица Петровић, затим делегација Општине Врњачка Бања, Удружења бораца „Горски вукови“, Удружења ратних војних инвалида и палих бораца из Врњачке Бање, Удружења ратних војних инвалида из Краљева, Војске Србије, Општинског Одбора савеза бораца, Хуманитарне организације „Градитељи мира“ из Крушевца и Месне заједнице Грачац, док је у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања венац положио државни секретар Дејан Антић.
Иван Џатић, заменик председника Општине Врњачка Бања, у свом обраћању истакао је да Србија никада није водила освајачке, већ само ослободилачке ратове и да српски народ никада није желео ратове, већ да су му они увек били наметнути.
– Наше данашње окупљање има за циљ да искажемо дубоку захвалност и поштовање за највећу жртву коју је Живан дао за ову државу, а то је да положи свој живот. Протекло је 25 година од када је страдао од НАТО пројектила. Живан, као и многи овде који су присутни, одазвао се на позив државе. Нико од њих није рекао да неће, иако су знали да иду у рат са многоструко јачим непријатељем. Морам да похвалим нашег председника државе, господина Александра Вучића, Владу и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зато што последњих десетак година, на сваком кораку, промовишу херојство наших рођака, пријатеља, браће који су учествовали у ратовима. До тог периода, нисте могли ни да чујете о Кошарама и борбама на Паштрику, зато што је требало да се додворе неким страним силама исти они који данас покушавају да преузму власт у Републици Србији и да покажу како смо геноцидан народ. Много прописа је донето који олакшавају животе оним породицама које су нажалост изгубили своје најмилије и онима који су се из рата вратили са одређеним последицама. Наравно да најближе ништа не може да замени, али осећање достојанства и показатељ да неко брине о вама даје једну другачију слику. Морате бити поносни на вашег оца и супруга, зато што је дао оно највредније за државу. Овај догађај код спомен обележја свима нама је чврста гаранција да Живан никада неће бити заборављен, да ће живети у нашим сећањима и да морамо да поштујемо то што је урадио за нашу државу, рекао је Иван Џатић.
У оквиру Комеморативне свечаности приређен је и пригодан програм у оквиру којег су учествовали Хор „Врњачки вез“, Наташа Станковић и Богдан Топличић, ученици врњачке Гимназије, Анастасија Савовић, ученица ОШ „Бане Миленковић“ из Новог Села и Дувачки оркестар Добровољног ватрогасног друштва из Краљева.
