Пете вечери, 16. Међународног фестивала класичне музике „Врњци 2021“, 29. јула, одржан је концерт Андреја Јованића под називом „Свите Робера де Визеа“.
Јованић је на француској соло теорби и барокној гитари извео свите лаутисте Робера де Визеа, чиме је публици на савршен начин дочарао могућности ових необичних инструмената. Било је то прво извођење на француској соло теорби и барокној гитари у Србији и на Балкану.
На француској соло теорби изведене су свите у Д молу и Ц дуру, док је на барокној гитари изведена свита у Д молу, која је настала 1686. године и била посвећена француском краљу Лују XIV.
Француска теорба је жичани инструмент из породице лаута који се појавио у позном 16. веку, из потребе да се додатно прошири корпус инструмената који изводе басовске деонице, пре свега при интерпретацијама ранобарокних опера и других композиција у којима је коришћен басо континуо. На постојећим бас лаутама продужен је врат инструмента како би се користиле дуже жице, такозвани „дијапазони“, које су могле да производе знатно дубље тонове.
Иако се за назив овог инструмента често поред теорбе користио и термин китароне, у питању су органолошки и етимолошки различита порекла инструмената. Китароне је наиме аугментирана „китара“ ондосно гитара, чија се резонантна кутија разликује од заобљеног тела теорбе. Ипак, око 1600. године долазило је до поистовећивања ових назива, да би се временом, током 17. века терминологија јасније одредила, како би рефлектовала савремену праксу извођења, у којој је прављена дистинкција између теорбе и „модерног китаронеа“.
Током 17. и делимично 18. века, теорба је била веома популарна као пратећи инструмент, док је током 17. века настао и релативно велики корпус солистичких дела за овај инструмент, записаних у виду табулатура.
У Италији, дела за овај инструмент су компоновали Ђовани Капсбергер и Алесандро Пичинини, у Енглеској је углавном коришћена у склопу континуа, док су у Француској и на дворовима у Бечу и Берлину, теорбу користили и до друге половине 18. века, аутори попут Робера де Визеа, Ернста Готлиба Барона или Франческа Контија.
Андреј Јованић је основне студије историјске интерпретације на лаути, теорби и барокној гитари завршио у класи проф. Ролфа Лислеванда на Високој државној школи за музику у Тросингену (Немачка), а отпочео у класи проф. Кенија на Краљевској музичкој академији у Лондону. Потом је стекао звање мастер гитаре у класи проф. Димитријевића на Универзитету „Слобомир“ у Бијељини. Добитник је више награда за камерно извођење барокне музике. Као члан камерних ансамбала и оркестара остварио је велики број концертних наступа уз „Балкански Барокни Бенд“ (Француска), ансамбл „Ла фолиа“ (Румунија), „Оркестар доба просветитељства“ (Велика Британија), „Мјузишнс ов д Глобе“ (Велика Британија) и других. Један је од оснивача удружења „Нимбас Арт“ из Београда, које од 2008. године организује значајан број музичких концерата и гостовања домаћих и међународних уметника у земљи и иностранству, као и више фестивала у Београду. Андреј Јованић је ангажован као наставник гитаре у Музичкој школи „Коста Манојловић” у Земуну.
