ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ НЕБОЈШЕ БРАДИЋА

Марина Ст. Јанковић

„ПУТ ДО ПОЗОРИШТА“

Био је то увод у представљање нове књиге позоришног редитеља Небојше Брадића „Пут до позоришта“, збирке одабраних есеја и других текстова објављиваних од 90-их до данас, на различите аспекте своје професионалне праксе, али и ширег окружења у протеклом периоду у којем се, према његовом мишљењу, мењала и улога уметности, и друштва. Реч је о размишљањима о позоришту у формату књиге објављене као прве у едицији „Рашке духовне свечаности“.

Небојша Брадић

– Врњачка Бања је једно од места које је било јако важно на мом путу до позоришта, односно станица на том путу. Осамдесетих година када сам ја почињајући у позоришту имао овде своје летње сусрете који су били интензивни са људима културе, са људима позоришта и оно што је мени увек драго да се сетим да смо имали дивно дружење које је трајало дубоко у ноћ. Некако се живело са културом, ентузијазам Бошка Руђинчанина, екипа која је радила са њим и многи људи који су долазили на Врњачке културне свечаности чинили су Врњачку Бању једном од правих престоница српске културе.

Почео сам у малом позоришту и од тада покушавам да докажем да се добра представа може направити и у позоришту које је потцењено. Мислим да сам у томе успевао, и то је моја велика сатисфакција. Увек сам се радовао кад аутсајдери успеју да пробију зид ћутања који је успостављен неписаним хијерархијама, и потврде моћ стваралаштва, рекао је Брадић.

Наводећи принципе којих се држао на свом путу, Брадић је, између осталог, навео да се трудио да на сваком од послова да максимум, али се никада није превише заваравао значајем који његова основна професија има у друштвеној заједници.

– Ова књига могла би да се назове „Пут до културе“, али то би било сувише обично, иако је истинито. Књига је на суптилан начин грађена тако да осветљавајући проблеме увек даје прилику да ми као читаоци размишљамо шта може да буде, како би могло да буде и то је оно зашто је треба прочитати. И то сви они који закорачују у неизвесну област културе.

Редитељ има прилику да једну врсту преуређивања света који је на сцени прошири и изван позоришта, јер позориште је друштво. То је поглед креативног човека, ангажованог интелектуалца. Шта је оно што ме окружује, шта је оно што ја могу да учиним, шта је оно што ја могу да дам? Запитајте се у својој околини колико је оних људи који на тај начин размишљају и како је њихов ангажман оцењен. То је оно што креативног човека издиже, то је онај што није део масе него је онај који има име и презиме, рекао је Зоран Хамовић, директор Издавачке куће „Клио“.

Глумци, Војин Ћетковић и Небојша Дугалић обратили су се публици преко видео бима резимирајући дугогодишњу сарадњу са Брадићем.

Књижевно вече завршено је са конструктивним разговором Брадића и људи из публике.

Брадић је радио је као редитељ, уметнички директор и управник Крушевачког позоришта, а потом је био на челу „Атељеа 212“ у Београду, па Народног позоришта у Београду и Београдског драмског позоришта. Био је министар културе и информисања. Режирао је на десетине представа у домаћим и позориштима у региону, а добитник је и низа престижних награда.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on skype
Skype
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on skype
Share on email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ