РУКОПИСНА ЗАОСТАВШТИНА МИОДРАГА Б. ПРОТИЋА
Библиотека „Вук Караџић“ у Пријепољу била је 8. јула домаћин VIII округлог стола завичајних одељења на тему: „Рукописна грађа у завичајним фондовима библиотека (од аутографа до типоскрипта)“. Након речи добродошлице које је учесницима скупа упутио председник Општине Пријепоље Владимир Бабић, у радним сесијама, поред домаћина, учествовали су представници: Народне библиотеке Србије, Јавне установе Библиотеке Сарајева, Библиотеке „Влада Аксентијевић“ из Обреновца, Јавне библиотеке „Бора Станковић“ из Врања, Градске НБ „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина, Библиотеке „Милутин Бојић“ Палилула, НБ „Вук Караџић“ Крагујевац, НБ „Др Душан Радић“ из Врњачке Бање и Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ из Ваљева. Као посматрачи скупа, присутни су били и библиотекари из Црне Горе: Пљевља и Бијело Поље.
Представљајући врњачку Библиотеку, Марија Петковић је у раду „Рукописна грађа у фонду НБ „Др Душан Радић“ Врњачка Бања“ указала на значај рукописне заоставштине сликара, ликовног критичара и теоретичара модерне уметности Миодрага Б. Протића, коју је завичајном фонду Библиотеке уступио Предраг Протић, Миодрагов син.
– Под рукописном грађом подразумевао би се аутограф тј. спис написан руком или откуцан на писаћој машини. Анализом садржаја рукописне заоставштине Миодрага Б. Протића добијају се подаци неопходни за проучавање Протићевог рада, који уз помоћ референтне литературе могу помоћи у реконструкцији уметничких достигнућа и културног живота који се одвијао у земљи педесетих и седамдесетих година 20. века, рекла нам је Марија Петковић, дипломирани историчар – мастер и виши дипломирани библиотекар.
Због чињенице да је прикупљање и стручна обрада рукописа неопходан предуслов за очување националне културне баштине, организатор скупа ће писане радове учесника штампати у оквиру тематског, стручног зборника који ће бити од користи за даљи научно – истраживачки рад при проучавању рукописне грађе.
