AKАДЕМИК ГРАДИМИР В. МИЛОВАНОВИЋ О ПРОФ. ДР ДРАГОСЛАВУ С. МИТРИНОВИЋУ

Овогодишња серија предавања о великим српским научницима, настављена је 18. августа у Замку културе када је академик Градимир В. Миловановић имао опширно излагање о проф. др Драгославу С. Митриновићу.  Академик Миловановић је рекао да су највећа страст проф. др Драгослава Митриновића у математици биле неједнакости.

Митриновићево интересовање у неједнакостима почиње доста рано у време када је он разматрао неке неједнакости за елементарне симетричне функције (1959). У области неједнакости, његов рад може бити класификован у следећа подручја: Елементарне неједнакости; Геометријске неједнакости; Средине и неједнакости са срединама; Аналитичке неједнакости; Неједнакости и екстремални проблеми са полиномима; Разне партикуларне неједнакости; Неједнакости у теорији бројева. Свакој од ових области Митриновић је посветио најмање једну монографију. Он је просто био опседнут свим врстама неједнакости. Често је говорио: “Нема једнакости, чак ни у људском животу. Постоје само неједнакости!” С правом се данас каже да је Митриновић био један од најуспешнијих светских мајстора у области неједнакости. Његово име постало је синоним за неједнакости. Неједнакости се срећу свуда и играју важну улогу у скоро свим областима математике, али и у многим другим научним дисциплинама. Неједнакости представљају веома активно и атрактивно поље, посебно за младе истраживаче.

Сâм или са коауторима објавио је велики број научних радова, књига и монографија из разних области математике. Укупна библиографија Драгослава Митриновића садржи 373 јединице, од тога око 280 научних радова, 30 осталих стручних радова, 17 монографија, 35 уџбеника и 12 других књига. Радове је објављивао у домаћим и међународним часописима највишег ранга, а књиге и монографије код домаћих, али и код познатих светских издавача (Springer Verlag, Kluwer, World Scientific, итд.). На Митриновићеву иницијативу и под његовим уређивањем, шест издавача је започело издавање математичких књига-монографија, универзитетских уџбеника и других књига математичког садржаја, у едицијама: Математичка библиотека (Нолит, Београд, а касније Завод за издавање уџбеника Србије, Београд), Математички методи у физици и техници (Грађевинска књига, Београд),  Монографије (Универзитет у Београду), Математички проблеми и експозиције (Научна књига, Београд), Посебна издања Математичког института (Математички институт САНУ, Београд, Tutorial Texts (and Problem Collections in Mathematics) (Noordhoff Ltd, Groningen).

У оквиру тих серија многих знамeнитих матeматичара, писанe су на јeдан привлачан начин, са циљeм да промовишу новe области матeматикe којe сe дотлe нису изучавалe на нашим универзитетима. Посeбно јe била интeрeсантна сeрија „Увођeњe младих у научни рад“. Митриновић је тих шездесетих/седамдесетих година прошлог века био један од наших најактивнијих универзитетских професора и научника у области матeматикe. Њeговe књигe Полиноми и матрицe, Дифeрeнцијалнe јeдначинe, Тeорија рeдова, Комплeксна анализа, Спeцијалнe функцијe, итд., праћeнe увeк збиркама задатака (или бољe рeчeно тeшких проблeма, најчeшћe прeузeтих из научних часописа), билe су инспирација за самостални рад млађих сарадника и студената. Митриновић јe имао обичај да интeрeсантна рeшeња матeматичких проблeма добијeна од сарадника и студeната увeк пeдантно укључујe у нова издања својих књига, са назнаком имeна онога који јe дао рeшeњe.

Ово јe било јако подстицајно за студeнтe да сe укључују у научни рад, што је и писац ових редова лично доживeо. Почев од 1952. године, када је Благој Попов (1923-2014), касније истакнути члан Македонске академије науке и уметности, одбранио докторску дисертацију, Митриновић је руководио израдом 35 доктората на универзитетима у Скопљу, Београду, Нишу, Приштини, Крагујевцу и Сарајеву. Највише доктората је било из области диференцијалних једначина (7), функционалних једначина (6) и неједнакости (6). Три доктората су била из методике и историје математике. Научни рад Драгослава Митриновића био је веома плодан и везан за више математичких области. Његови главни доприноси могу се препознати нарочито у следећим областима: (1) Диференцијалне једначине, где Митриновић ради као настављач познате Аласове школе; (2) Функционалне једначине, у оквиру које формира, заједно са сарадницима, у свету познату “Београдску школу функционалних једначина”; (3) Комплексне анализе и специјалне функције; (4) Неједнакости,. Митриновићево интересовање у неједнакостима почиње доста рано у време када је он разматрао неке неједнакости за елементарне симетричне функције (1959). У области неједнакости, његов рад може бити класификован у следећа подручја: Елементарне неједнакости; Геометријске неједнакости; Средине и неједнакости са срединама; Аналитичке неједнакости; Неједнакости и екстремални проблеми са полиномима; Разне партикуларне неједнакости; Неједнакости у теорији бројева. Свакој од ових области Митриновић је посветио најмање једну монографију. Он је просто био опседнут свим врстама неједнакости. Често је говорио: “Нема једнакости, чак ни у људском животу. Постоје само неједнакости!” С правом се данас каже да је Митриновић био један од најуспешнијих светских мајстора у области неједнакости. Његово име постало је синоним за неједнакости. Неједнакости се срећу свуда и играју важну улогу у скоро свим областима математике, али и у многим другим научним дисциплинама. Неједнакости представљају веома активно и атрактивно поље, посебно за младе истраживаче. Умро је у Београду, 2. априла 1995. године.