Крајем септембра и првих дана октобра у нашем граду одржала се 15. Олимпијада спорта, здравља и културе трећег доба. Гост овогодишње Олимпијаде био је Перо Зубац који је у просторијама Библиотеке одржао незаборавно песничко поподне. Многобројна публика могла је да ужива у колажу од анегдота из пишчевог живота и стихова које је бриљантно казивао. Говорио је заносно за све Светлане и оне које би да се тако зову макар само у његовим песмама. Говорио је „Мостарске кише“, најлепшу љубавну поему која је била изазов интерпретирања многим рецитаторима, глумцима, заљубљенима, одљубљенима… Казивали су је уметници Раде Шербеџија, Гојко Шантић, Милош Жутић, изванредни Рале Дамјановић, била је омиљена код војника на одслужењу војног рока у ЈНА. Али је посебан доживљај када „пола ступца за Перу Зупца“ говори сам аутор. Из душе, са свежим сећањем на Мостар и модре кише и једно лето и једну јесен… као да је јуче било.
Перо Зубац, Невесињац, је са само двадесет година написао „Мостарске кише“, директно у писаћу машину, несвестан да ће та поема прославити и њега и Мостар. Да ништа после тога није написао и то би било довољно за један живот. Волео је спорт исто колико и књижевност, да се није повредио на месту леве полутке, вероватно би заиграо за чувени Вележ из Мостара и ко зна у ком смеру би кренуо његов живот. Постао је писац, посрећило му се „од прве“ и како је то прокоментарисао Матија Бећковић: „Чим је ушао на терен, одмах је постигао гол, па није морао да се отима за сваку лопту.“
Говорио нам је тај дивни господин лепих манира још прегршт сликовитих, романтичних стихова из својих збирки, чији број је престао да броји. Много је писао, за децу, за одрасле, за балет, за оперу, за филмове и телевизијске емисије. Аутор и коаутор мултимедијалних спектакала попут Дана младости, отварања олимпијских такмичења.., уредник легендарног „Музичког тобогана“, „Фазона и фора“… И изнад свега, човек, диван, смирен, разборит, вољан да удовољи и публици и својим саговорницима.
Говорио нам је анегдоте из свог богатог живота пуног искустава, дружења са људима који су прешли у легенду „на другу обалу“, како Перо воли да каже. Мика, Десанка, Јуре, Драшко, Душко,..Тито, Шувар.., за многе данашње генерације ни чуле нису, па их нећу ни набрајати.
Перо Зубац, био је наш гост, задивио нас, разгалио, разнежио „…оде Перо, опет све по старом“. Мој дубоки наклон писцу и рукољуб руци која је написала „Мостарске кише“.
Мирјана Ђурашевић
