Прича са излета + Храбри и нејаки, ослобођени од разних страхова…
Званична верзија. Стоп. Место догађања: обала Медитерана. Стоп. Стање пацијента: дубока кома, престанак рада органа и виталних функција. Стоп. Реанимација, трајање: мање од 30 секунди. Стоп. Строга интензивна нега… Мој субјективни осећај. Као да су ме отели ванземаљци. Боравак у хоспиталној установи био је као снимање другог дела филма „Лет изнад кукавичјег гнезда“. Повратак у Мало Место Лековитих Вода санитетом личио је на наставак филма „Спашавање редова Рајана“. Једно је тачно. Добра вест је да сама смрт не боли. Лебдите. За тих пола минута проведених тамо нисам видео никог. Лоша вест је да вас нико оданде није поздравио. Непрегледна белина. Тамо нема ничега. Заправо све је само сада и овде, одакле ми у ствари осмишљавамо и креирамо ону другу страну, па нам се чини да смо направили нешто важно. А можда тамо треба остати дуже да бисте некога срели и поразговарали!? Ко зна!? Они који су се вратили тешко да могу да вам кажу нешто више. Питајте оне који су тамо остали! Кривио сам самога себе због моје честе комуникације са оностраним, нарочито у последњим објављеним лирским записима, причама и јавним наступима. Када често изазивате судбину, она ће једном сигурно и да вам се догоди. Ипак, вратио сам се и успео да учествујем у још једном јубиларном догађају.
Као јубиларни 250. документарни видео приказ Библиофонотеке, објављен је Матија Бећковић, српски песник и академик. Нештедимице је беседио Матија. Зато га и има у сваком углу колективног памћења а да то не би прошло без нас, ето имамо га и ми. Са њим је сада лако бити, требало је дружити се онда, када је све било много опасније а само је деловало наивно. Међутим, на опште запрепашћење свих угоститеља, овога пута моја три омиљена мускетара – монтажер, равнатељ и професор нису прославили овај догађај, нити су попричали по једну туру на Тргу песника. Не верујем да им је понестало стимулативних освежавајућих напитака. Зима је, па претпостављам да су на неким скровитим местима, без помпе, без сцене, без публике… Можда чекају мене да дођем, када поново проходам бар као робокап. Тек, десило се!? Рађамо се и умиремо храбри и нејаки. Што смо старији, све смо више ослобођени од разних страхова. Страха од живота, од његове одјавне шпице, од изговорених и написаних речи, од рачуна и кредита, од губитка посла, новца, љубави, хране… Тек, Његово Краљевско Височанство – Метаболизам је све спорији док се куглица рулета једнога дана у потпуности не смири и заустави на црном пољу, број 33… Све се одвија као на успореном снимку. Јасно се види лепота покрета и дубина чистих мисли.
У читаности и гледаности, мртва је трка између водитељки временске прогнозе, црних хроника, лаких страница и лепотица са дуплерица. Библиофонотека је мало реанимирана са шпицом, са живим саговорницима и са новим музичким уводним и одјавним мотивима. Пројектовано је да се Библиофонотека одјави крајем децембра 2026. или у другој половини јануара 2027. године. Тада Библиофонотека неће да има мање од 444 епизоде у којима ће драматуршки да буде обрађено више од 555 интервјуа. Минимална екстремна вредност биће преко 1.000 прегледа по епизоди а максимална 20 хиљада. Број лајкова кретаће се од 10 до 250, такође по епизоди. Очекивано је да број пратилаца буде између 1.500 и 2.000 а свеукупан број прегледа око милион. Свака епизода за мене је празник. Библиофонотека се не такмичи ни са ким. Она једноставно и само, сведено и минималистички, приказује и показује све што има и са чим располаже, све лепо што нам се догађало и што у овом веку тешко да може да се понови. Нема ко и нема шта. Да понови старо или да створи ново, бар да личи… Још једном написах јерес и заточих душу своју. Библиофонотека се простире на три века. Живот је парадокс. Живот је игра речи и бројева. Ни мање редакције, ни веће продукције. Статистика је најпаметнија наука. Трка је само са временом. До јубиларне 300. епизоде Библиофонотеке, свако добро!
Пише: Зоран Рајић
