Мирко Вранић и Димитрије Марковић, истраживачи сарадници, представили су пројекат ARCHAEOWILD: „The Holocene History of Human-Wildlife Conflict and Coexistence: Archaeozoological, Archaeobotanical, Isotopic, Ancient DNA, Iconographic and Written Evidence from the Central Balkans“, 15. марта, у Салону Замка културе. Овај пројекат финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма ИДЕЈЕ. На пројекту су ангажовани истраживачи Лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду.
Разумевање историје сукоба људи и дивљег света веома је значајно за управљање проблемима биодиверзитета планете Земље. Научни радови о историји интеракција људи и дивљих биљака и животиња углавном су се односили на најдаљу прошлост човечанства (плеистоцен), док је ова тема у периоду холоцена занемарена у односу на бројне студије, које се баве значајем домаћих биљака и животиња за људска друштва. Будући да различити археолошки и историјски подаци указују на значајан међусобни утицај људи и дивљих животиња и биљака у холоцену, постоји потреба да се историја њихових међусобних интеракција истражи.
Пројекат ARCHAEOWILD има за циљ да дијахроно проучава ове сукобе од мезолита до средњег века у оквиру једног од најважнијих европских жаришта биодиверзитета – Централног Балкана. Пошто до сада није било свеобухватног истраживања ове врсте, ARCHAEOWILD ће пружити ексклузивни преглед просторне и временске дистрибуције дивљих животиња и биљака у холоцену на овом подручју. Пројекат подразумева проучавање динамике регионалних изумирања глобално изумрлих сисара (дивљег говечета и европског дивљег магарца), као и порекло егзотичних дивљих животиња непознатог статуса, откривених на нашим локалитетима (јелена лопатара и леопарда).
Коришћењем великог обима биомолекуларних анализа (анализе древне ДНК и стабилних изотопа из костију дивљих животиња) добиће се нови увид у палеоекологију (исхрану и филогеографију) аутохтоних врста, које су се обично ловиле у холоценској прошлости (јелен и мрки медвед) и допринети разумевању људског притиска на животну средину у прошлости. Ова питања релевантна су за разумевање интеракције човека и дивљег света у европској прошлости, али и за разумевање савремених проблема животне средине, као и за очување и управљање дивљим и угроженим врстама животиња и биљака.
Пројект траје од 2022. до 2025. године.
