Сусрет генерације која је завршила Гимназију у Врњачкој Бањи 1969/70, први после 54 године, организован је 11. маја. Остварене породичне и пословне људе, својевремено народне посланике, генерале и лекаре, правнике, новинаре, књижевнике, данас у пензији, у новој гимназијској згради дочекала је и угостила директорка Дојна Стодић. пожелевши им да још дуго у здрављу и добром расположењу прослављају годишњице и јубилеје. После прозивке и официјелног дела, дружење је настављено у пријатном амбијенту Хотела „Бреза“.
Сусрету је присуствовало и троје њихових професора: Спасенија Ковачевић, Зорица Бекчић и Драгиша Обрадовић.
Прошло је 54 године као трен!
Прошло је 54 године како смо последњи пут заједно дошли на Црквено брдо у нашу Гимназију, где смо добили улазнице за нови живот и кренули свако на своју страну да освајамо свет.
Прошло је 54 године како смо, као мала провинцијска гимназија, на тестирању гимназија 1969./70. показали да смо по знању 3. гимназија у Србији, а 1. у спортским резултатима.
Прошло је 54 године како нам је професор Петрашко објашњавао да смо глупи када не знамо да решимо неки математички задатак, када нам је професорка Спаса објаснила да је Латински језик још увек жив па смо понављали изреке које смо запамтили да би се правили паметним, када нам је професорка Зорица објаснила да није читав свет између Краљева И Крушевца и дочарала нам да смо само једна тачка у пространству око нас али и да је цео свет на дохват наше руке, када нас је професор Драгиша учио да на боје и облике око нас гледамо топлијим очима и да у ономе што видимо и обликујемо постоји неки дубљи смисао. Прошло је 54 године од када нам је професорка Љубица саопштила да је Жика Николић написао најбољи писмени рад из српског језика у коме нам је открио да су “мостови поломили вратове низ реку”, када је Огњен Топаловић почео да пише нежне песме које су и данас живе и које мења сваки дан мислећи на нашу генерацију и нашу Врњачку Бању … До сутра могу да набрајам шта је било пре 54 године истовремено радујући се сваком сећању и кријући сузе јер знам да је најлепши период у нашим животима неповратно прошао.
Прошло је 54 године како нисмо заједно али и даље заједно волимо нашу Гимназију. Волимо је јер нам је омогућила јединствен период у нашем животу где смо били једнаки, бринула о нама да будемо сигурни, давала нам знање и обликовала наше душе да будемо добри људи. То је драгоцено и непоновљиво искуство које и данас носимо сакривено дубоко у себи. Верујем да цела наша генерација жели нашим унуцима Гимназију какву смо имали ми, матуранти Гимназије у Врњачкој Бањи 1969/70.
Иван Ђокић
Врњачка Бања
11.05.2024. год.
