Јапанска трешња у част великог Жарка Лаушевића и јаблан за Миливоја Живановића засађени су у врњачком Парку сећања 9. августа чиме је званично отворена традиционална манифестација „Дани Данила Бате Стојковића“ у Врњачкој Бањи. Програм којим Удружење „Батини пријатељи“ и Врњачка Бања показују да на посебан начин негују сећање на великане филмске уметности, и Бату специјално, отворио је Мима Караџић.
—Хоћу, пре свега, да искажем велико поштовање према самој идеји да се подигне парк од стабала која носе имена великих глумаца, мојих драгих колега. Жарка знам још из времена пре Академије, дружили смо се и као аматери и касније радили много тога заједно, а данас сам у прилици да гледам како његово дрво добија место у овом парку. Замолићу вас да данас његово дрво поздравимо онако како га је публика увек дочекивала и испраћала у позоришту – једним великим аплаузом, рекао је са пуно сете у гласу Мима.
Супруга покојног глумца, Анита Лаушевић, кратко је истакла да је Жарко јако волео то дрво. Међу присутнима био је и Горан Шушљик, глумац и продуцент који је са Жарком снимао „Корене“, „Време смрти“ и „Време зла“ по романима Добрице Ћосића.
—Кажу да велики глумци умеју да играју свашта. Жарко са којим сам интезнивно сарађивао неколико година, није могао да игра свашта, Жарко Лаушевић је могао и умео да игра све. Надам се да ће ова нова улога која му је додељена, улога дрвета јапанске трешње, бити одиграна као и све његове велике улоге, бриљантно, био је кратак Шушљик.
Глумац Миле Недељковић из Краљева, чије сећање допире до Миливоја Живановића, говорио је о ћивоту и делу великог глумца.
—Миливоје је пре свега запамћен по огромном броју врхунски одиграних улога у српском позоришту, али и по одликовању Константина Сергејевича Станиславског,а његов Јегор Буличов биће школа за многе генерације успешних глумаца на нашем језику. Увек сам размишљао о томе шта остане кад умре глумац и ево ме вечерас у ситуацији да заједно са вама повратим једно име. Дакле, остају приче забележене на камери, али суштински, глумци помоћу моћи говора откривају у целој људској историји све вредности и проблеме које живот носи са собом бескрајно искрено, рекао је Недељковић уз напомену да „везивање“ за земљу дрвећем два сјајна глумца мора пропратити сјајном песму Љубе Симовића „Расправа о позоришту“ (Шта ће нам позориште кад смо боси и голи. Шта ће нам глумци кад немамо соли. Они нам доносе гласове богова, песме јунака, сијање златног руна).
Батини пријатељи кажу да су у потрази за лепим идејним решењем којим ће бити заокружена идеја Парка сећања да они који долазе да га обиђу имају конкретне путоказе и смернице.
—Волео бих да моја Бања направи стазе за шетњу у облику филмске траке између стабала да допунимо овај парк за почетак, а онда и да заокружимо првобитну идеју. Имамо подршку Општине, Културног центра и Туристичке организације, али и готово целе Бање и зато верујем у ову причу, каже организатор „Батиних дана“, Никола Џамић.
Одмах после програма у Парку сећања, публика на врњачком Амфитеатру могла је да види комедију „Смрт на сахрани“, дан касније „Клаустофобичну комедију“ и „Ноћни превоз и станица“ приликом затварања програма, 11. августа, на Батин рођендан.
