У оквиру студијског програма Гастрономски менаџмент и билатералног пројекта „Традиционална алкохолна пића као покретач развоја туризма руралног региона: аутентична гастро-туристичка понуда окарактерисана хемијским и сензорним методама“ Факултет за Хотелијерство и туризам примио је 14. октобра тим сарадника из Словачке. Овом приликом организована је дегустација ликера домаћих произвођача у дегустационој сали факултета.
Пројекат реализују University of Technology у Братислави и Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Универзитет у Крагујевцу.
Српску истраживачку групу чине: Маја Натић, редовни професор на Хемијском факултету, Универзитета у Београду, Драгана Дабић Загорац, виши научни сарадник Иновационог центра Хемијског факултета у Београду, проф. др Марија Костић, ванредни професор на Факултету ХиТ, Анита Смаилагић, истраживач сарадник. Руководилац пројекта је доц. др Соња Вељовић.
Руководилац пројекта са словачке стране је Katarína Hrobňová виши предавач и истраживач на Институту за аналитичку хемију у Братислави. Професорка Хробнова и докторанди Andrea Špačková и Jakub Masác посетили су врњачки Факултет.
– Пројекат финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновација. Словачка и Србија имају велики број пића која се производе на сличан начин. Циљ пројекта је да их хемијски окарактеришемо и да издвојимо нешто као аутентични гастрономски производ. Наш фокус су били ликери због тога што се производе у пољопривредним газдинствима, у малим количинама. То су наши партнери који су нам дали узорке ликера које ћемо анализирати. Данас имамо циљ да дегустацијом студенти од 17 узорака изаберу оне који им се највише допадају, а које ћемо касније хемијски окарактерисати са нашим српским партнерима са Хемијског факултета у Београду, где ћемо радити њихову антиоксидативност и хемијски карактерисати садржај киселина, шећера… све оно што је битно за квалитет ликера.
Зашто ликери, а не вина и ракије? Ракије су већ препознатљиве, вина имају већ велике произвођаче, ликери су некако остали у сенци, њихове рецептуре постају заборављене. Схватили смо да људи мало пију ликере и да заправо не знају шта су ликери. Наш главни циљ је да прво анализирамо ликере, промовишемо их и вратимо културу наших старих бака које су правиле ликере од обогатимо гастро-туристичку понуду, јер кад странац дође, он тражи нешто аутентично, рекла нам је доц. др Соња Вељовић.
Пољопривредно газдинство „Марић“ представило се са ликерима од вишње, ароније са ђумбиром и медом, шумске јагоде и крушке, а Домаћинство Чеврљаковић из села Виткова понудило је ликере од босиљка, јосте, црне рибизле, купине, руже, трешње за дегустацију.
