Врњачка Бања званично је од 22. децембра на мапи српских и европских путева. Нову деоницу Моравског коридора у дужини од 30 километара од Крушевца (Кошева) до наплатне рампе у Врњцима (на три километра од центра Врњачке Бање) званично је отворио председник Републике Србије, Александар Вучић.
— Србија је попут Феникса из пепела после година и деценија пропадања почела да се диже, да подиже плате и пензије, да гради путеве и пруге, да обнавља школе, да гради спортске дворане, да подиже болнице и домове здравља, да враћа инвеститоре, да реиндустријализује своју земљу. Изградили смо и гасовод кроз нашу земљу који нисмо имали. Како би данас било у Србији и колико не би било ни грејања, ни струје, да то нисмо урадили. Ви сте то урадили, народе. Захваљујући вама који сте желели и бринули о томе да Србија увек напредује, који нисте били себични и нисте размишљали само о себи, већ сте размишљали о целој земљи и подржали своје државно руководство и кад је било тешко и кад је било најтеже, рекао је Вучић у Врњачкој Бањи подсећајући да се некада од Крушевца до Врњачке Бање стизало за 45 минута, а да ће ауто-путем то време бити три пута краће.
Реч је о деоници ауто-пута Појате – Прељина, који ће бити дуг 112,4 километра и који повезује места у којима живи око пола милиона људи – Крушевац, Трстеник, Врњачку Бању и Краљево. То је најшири и први дигитални ауто-пут у Србији јер су дуж његове трасе постављени оптички каблови и дигитална опрема који ће омогућити бесплатан бежични интернет и најмодернији систем управљања саобраћајем.
—Дигитални ауто-пут. То је као овај знак овде да се види када је киша и када је снег. Да знате какви су услови на путу. Да знате да ли има гужве на путу или нема. Да знате да је најшири ауто-пут у Србији, његова ширина је 30 метара. То је скуп ауто-пут, али успешна Србија је могла да га изгради. И одмах да вам кажем, завршићемо и деоницу пута од Чачка до Адрана до краја 2025. године, а до половине 2025. спојићемо и тих преосталих 12 километара од Врбе до Адрана, поручио је Вучић.
Отварању деонице ауто-пута присуствовали су амбасадори САД и Турске, премијер Милош Вучевић са министрима, представници извођача радова, привредници и огроман број грађана.
Председник за инфраструктуру Компаније „Bechtel-Enka“, Дарен Морт изјавио је да ова деоница повезује економске центре Крушевац и Врњачку Бању и доводи више инвестиција доприносећи економском развоју, али да је још важније што саобраћајнице овог типа унапређују безбедност и сигурност оних који их користе.
— „Bechtel-Enka“ је посебно познато по томе што ради на одрживим пројектима који поштују све стандарде и недавно је овај пројекат добио разна међународна признања када је реч о развоју, начинима финансирања, а такође и односу према животној средини, тако да сви можемо да будемо итекако поносни, рекао је Морт.
Амбасадор републике Турске у Србији, Илхан Сајгили, изјавио је да је Моравски коридор оличење повезаности.
—Повезивање постаје као нешто попут вештачке интелигенције и информационих технологија, значи нешто што се стално јавља у нашим свакодневним животима, а током пандемије смо схватили колико је та реч и само повезивање важно. Моравски коридор јесте оличење те повезаности, али када кажемо повезаност не мислимо само на пруге и ауто-путеве већ мислимо и на везе које се граде између људи, истакао је Сајгили изражавајући задовољство што учествује на церемонији само шест дана пошто је председнику Србије предао своја акредитивна писма и има прилику да говори о компанији Енка која је једна од највећих турских извођачких компанија.
Амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил, изјавио је да је компанија која је градила деоницу одрадила добар посао. Хил је рекао да Америка има пуно путева и река и да их је тешко помирити и повезати, а да је Компанија „Bechtel“ успела да их повеже. Додао је да је, говорећи у име САД, увек велика част и понос учествовати на свечаностима које су везане за ову компанију.
Влада Србије је са америчко-турским конзорцијумом Бехтел-Енка потписала комерцијални уговор о изградњи Моравског коридора у вредности од 745 милиона евра, а изградња је почела пре пет година.
Моравски коридор чине три деонице: Појате – Крушевац дужине 27,83 километра, Крушевац – Адрани дужине 53,88 километра и Адрани- Мрчајевци – Прељина дужине 30,66 километара.
Деоница Крушевац – Трстеник – Врњачка Бања, састоји се од четири саобраћајне петље, односно наплатне станице „Кошеви“ која ће бити накнадно пуштена у саобраћај, „Велика Дренова“, „Трстеник“ и „Врњачка Бања“, што ће становницима ових места омогућити директну везу са ауто-путем. Такође, у оквиру ове деонице изграђена су и 34 моста и надвожњака укупне дужине 4,2 километра. Од укупно четири моста преко Западне Мораве, најдужи мост на овој деоници има 711 метара и налази се у зони Трстеника.
У оквиру Пројекта изградње Моравског коридора предвиђени су били и радови на хидротехничком уређењу Западне Мораве, у дужини од око 60 километара, чиме се ауто-пут штити од великих вода, али се повећава и степен заштите од поплава околног подручја, што има значајан позитиван на становништво и привреду овог подручја.
Пуштањем у саобраћај ове деонице, време путовања од Појата до Врњачке Бање скраћује се на пола сата, а од Београда до Врњачке Бање на два сата.
Пуштањем у рад деонице од Кошева до Врњачке Бање изграђено је око половине ауто-пута од Појата до Прељине, међутим, извођач радова, америчко-турски конзорцијум каже да је одрађено више од 80 процената радова и да се већ следеће године очекује пуштање у саобраћај деонице од Адрана (Краљева) до Прељине, а одмах затим и од Краљева до Врњачке Бање.
АУТО-ПУТ ЈЕ ЗА СВЕ ВРЊЧАНЕ ДОСАЊАНИ САН
Моравски коридор представља један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у историји централне Србије. По први пут, овај регион ће добити ауто-пут пуног профила, што ће донети бројне предности у погледу саобраћајне повезаности, безбедности и квалитета живота. Пуштање у саобраћај деоница од Крушевца до Трстеника и Врњачке Бање дугих 30 километара омогућило је тим местима приступ савременој путној инфраструктури, чиме се ојачава њихова економска и туристичка позиција. До сада је за саобраћај било пуштено 28 километара „Моравског коридора“, и то деонице од Појата до Макрешана и од Макрешана до Кошева код Крушевца. Када буде завршен, „Моравски коридор“ ће повезивати око 500.000 људи, пролазећи кроз важна средишта попут Крушевца, Краљева, Врњачке Бање и Трстеника, што ће овај регион учинити једним од најдоступнијих и најатрактивнијих у Србији.
Бобан Ђуровић, председник општине Врњачка Бања, каже да ће Моравски коридор бити жила куцавица читавог Западног Поморавља, али да за Врњачку Бању и све њене становнике представља досањани сан.
—Овим се даје живот не само Врњачкој Бањи, не само туризму, већ читавом региону који је последњих деценија био запостављен у инвестиционом смислу управо због удаљености ауто-пута. Долазак ове саобраћајнице значајно ће унапредити саобраћајну доступност и створити предуслове за јачање туризма, привреде и локалног развоја. Ово је историјски тренутак за нашу општину и симболизује почетак новог развојног поглавља. Излазак Врњачке Бање директно на аутопут доноси бројне могућности за унапређење туризма и привреде, док читаво западно Поморавље добија шансу за снажнији економски и друштвени напредак. Ово значи нову еру развоја, бржу, безбеднију и ефикаснију повезаност Врњачке Бање са остатком Србије и света. Заједно смо део историје и заједно градимо будућност наше општине и нашег краја, рекао је Бобан Ђуровић.
По речима председника, Врњачка Бања је последњих десет година развија „врло педантно“, односно урађено је све да се спремно дочека долазак ауто-пута.
—Иако смо као локална самоуправа последњих десетак година успели да направимо епохални заокрет, да направимо велики број хотела са високом категоризацијом, да направимо туристичке атракције као што су аква-паркови и базени, панорамски точак, винарије, шетачке стазе, очекујем да ће ово представљати велику додатну иницијалну капислу за све будуће пројекте, каже председник врњачке Општине.
Ауто-пут ће значајно скратити време путовања од већих српских градова до бање у Врњцима, док ће трансфер путника из иностранства, од Аеродрома „Никола Тесла“ до Врњачке Бање као крајње одреднице, сада бити само сат и двадесет, а ту је и аеродром „Морава“ у Лађевцима одакле ће ускоро кренути циљане линије ка већим европским центрима. Ђуровић додаје да овај пројекат не само што скраћује време путовања већ и повезује Врњачку Бању са другим важним регионалним и националним центрима, што ће поспешити прилив инвестиција и привући већи број туриста, чиме ће се Врњачка Бања учврстити као лидерски туристички центар у Србији. Додао је да се значај овог пројекта не огледа само у олакшавању путовања већ и у његовом утицају на останак становништва у Рашком, Моравичком и Расинском округу.
– Боља инфраструктура подстиче економски раст, развој предузетништва и туризма, као и стварање нових радних места, чиме се ојачавају услови за живот и рад локалног становништва, закључује Ђуровић.
НАГРАДА ЗА „МОРАВСКИ КОРИДОР“ И ПРЕ ЊЕГОВОГ ЗАВРШЕТКА
Моравски коридор спајаће ауто-путеве Милош Велики и Београд-Ниш, односно две петље – Прељину и Појате. Иначе, Моравски коридор најмодернији је и од постојећих аутопутева у нашој земљи је шири за 1,6 метара. Завршетком комплетног коридора, који је планиран за 2025. годину, Србија ће добити први „паметни“ аутопут. Међународна путна федерација (International Road Federation) наградила је пројекат Моравски коридор у области управљања заштитом животне средине. Светски конгрес Међународне путне организације (Worl Congress IRF 2024) одржан је ове године у Истанбулу, а награду у области управљања заштитом животне средине добио је пројекат Моравски коридор, који Република Србија, преко Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Коридора Србије развија са партнерима из конзорцијума Bechtel ENKA. Напредна технологија коришћена у изградњи омогућиће возилима да читају саобраћајне знакове и аутоматски прилагођавају брзину. У случају саобраћајних несрећа, технологија ће обезбедити да сва возила која се приближавају месту инцидента успоре брзину, чиме ће се минимизирати могућност додатних незгода и саобраћајних застоја. Ове иновације уводе нови ниво сигурности и комфора у путовању српским аутопутевима.
Фотографије: Горан Шљивић, Саво Туфегџић