Суочавање са природним непогодама захтева институционалне мере и спремност и одговорно понашање сваког појединца.
Добра координација општинских служби, јавних предузећа и установа, полиције, хитне помоћи, ватрогасаца и добровољаца је основа ефикасног одговора у ванредним ситуацијама. У области планирања и у оперативном деловању, Општина Врњачка Бања показује висок ниво припремљености. Кључну улогу у области планирања заузима Процена ризика од катастрофа на територији општине Врњачка Бања, документ који се ажурира сваке треће године и који представља свеобухватну анализу потенцијалних опасности, њихових узрока и могућих последица, служећи као основа за планирање превентивних мера и ефикасну реакцију у ванредним околностима.
„На територији наше општине, поред ризика од одрона, клизишта, пожара на отвореном, експлозије, земљотреса, епидемије и пандемије, у посебно озбиљним сценаријима са најтежим последицама, ризик од поплава оцењен је као веома висок. У складу с тим, планирамо и предузимамо свеобухватне мере и активности, како би се ризик свео на прихватљив ниво“, истиче Марина Станковић, начелница Одељења за привреду и друштвене делатности.
Поред овог кровног документа, како наводи, у току је израда Плана заштите и спасавања којим се регулишу снаге и средства општине Врњачка Бања у ванредним ситуацијама. Сваке године, Скупштина општине доноси и Оперативни план одбране од поплава за воде II реда којим су дефинисане конкретне активности и мере. На недавно одржаној седници Штаба за ванредне ситуације донет је и закључак о формирању пет стручно-оперативних тимова за извршавање специфичних задатака у области заштите и спасавања, у случају земљотреса, одрона и клизишта, пандемије и епидемије, поплава и пожара.
Кроз координацију активности и изузетну сарадњу са другим институцијама, врњачка локална самоуправа настоји да учини заједницу што спремнијом за различите сценарије ризика. Ова сарадња је дала изузетне резултате током бујичних поплава, када су, управо добрим планирањем и брзом реакцијом, сачувани живот и имовина грађана.
У оквиру УСАИД-овог пројекта „Јачање отпорности на природне катастрофе и унапређење стратегије приправности- ПРЕПС“, који се реализује и на територији општине Врњачка Бања, за месне заједнице су израђени акциони планови за смањење ризика од катастрофа. Ови планови се заснивају на мишљењу и ставу стручних служби, али и на прикупљеном знању и искуству мештана који су директно изложени природним катастрофама. Цела ова иницијатива заснивала се на агенди која обухвата личну и колективну одговорност, полазећи од тога да је свако од нас, не само појединац, него и члан породице и фамилије, припадник заједнице, да сви једни од других учимо, једни на друге утичемо и да смо одговорни једни за друге.
Полазећи од тога да је континуирана едукација грађана од највећег значаја, јер у ванредним околностима управо њихова припремљеност и присебност могу спасити животе, Општина Врњачка Бања, у сарадњи са Сектором за ванредне ситуације, организује обуке и показне вежбе, које, између осталих, обухватају и децу школског узраста.
„Редовне обуке и симулације ванредних ситуација, које се организују у оквиру различитих пројеката, показале су се веома корисним. Грађани који учествују у оваквим активностима боље разумеју ризике и знају како да брзо и ефикасно реагују“, објашњава дугогодишњи начелник Штаба за ванредне ситуације за територију општине Врњачка Бања, Бојан Ратковић. Он истиче да ниједан систем не може бити довољно ефикасан ако становништво није упознато са тим како да поступа у ванредним околностима.
Иако је на ову тему писано много пута, увек је важно подсетити се упутстава која могу спасити животе у тренуцима елементарних непогода. Подсетимо се да су чак и најједноставније мере често одлучујуће у критичним тренуцима.
У случају земљотреса, грађани треба да се склоне испод чврстог намештаја, као што су столови или оквири врата, као и да избегавају прозоре и предмете који могу пасти. Не сме се напуштати простор док потреси не престану. Након земљотреса, потребна је посебна обазривост на могућа додатна оштећења. На отвореном је потребно клонити се електричних водова и високих конструкција.
Током пожара, приоритет је евакуација на сигурно. Ако се дим појави, битно је кретати се при тлу где је ваздух чистији, покривајући нос и уста тканином.
У случају поплава, најважније је пратити информације које објављују надлежне институције и евакуисати се на време, ако то околности захтевају. Брзом реаговању у случају евакуације допринеће и већ спремна торба са основним намирницама, флашираном водом, лековима, батеријском лампом, резервним батеријама, радијом, копијама важних докумената, личном хигијеном, одећом и обућом. Неопходно је искључити струју и прећи на више спратове куће или зграде и никако не користити воду са чесме јер може бити контаминирана.
Кључно је и да сваки грађанин зна бројеве хитних служби, али и да, уколико је време ограничено, не заборави да живот има предност у односу на материјалну имовину.
„Грешке се најчешће праве у тренутку панике, због чега је важно да свако зна шта у датом тренутку треба да ради. Спремност, информисаност и одговорно понашање су изузетно значајни”, наглашава Ратковић и додаје да највећу опасност представља уверење да се нама то неће догодити.
На крају, важно је запамтити да свест о ризику не би требало да изазива страх, већ одговорно понашање, да је важна спремност, не само институција, већ и сваког појединца, јер у ситуацијама када природа покаже своју ћуд, припремљени појединци могу значајно допринети заштити живота и смањењу штете.
Зато, будимо пажљиви, одговорни и спремни!
Аутор: Данијела Јелићанин
Продукција овог садржаја омогућена је великодушном подршком америчког народа путем Агенције Сједињених Држава за међународни развој (USAID) у оквиру пројекта ‘Јачање отпорности на природне катастрофе и унапређење стратегије приправности’ који спроводи Америчка агенција CRS са партнерима Човекољубље и Caritas Србије. Садржај је у надлежности Човекољубља и не одражава нужно ставове USAID-а или Владе САД-а.
