Врњачка Бања одувек је обиловала природним лепотама, али су, поред тог, мештани још један од адута, посебно ако се закорачи у прошлост. Поред признатих лекара, књижевника, уметника, неизбежно је подсетити на изузетно скромну, интелигентну и надасве племениту жену која је говорила својим делима. Милунка Видаковић је била једна од оних која је својим гестом усрећила многе генерације, и управо зато завређује пажњу и поштовање готово век након њене смрти.
Милунка Видаковић је рођена 1860. године у породици Степић која је, као и многе породице тада, живела од свог рада, труда и залагања за друге, те не чуди чињеница да је Милунка те вредности гајила и касније. Удала се за економа и угоститеља, Богољуба Видаковића, који је рођен 1859. године, и њих двоје су важили за веома складан брачни пар. Захваљујући марљивости, посвећености, поштовању према свакоме ко је радио са њима и за њих, Богољуб и Милунка стекли су велики иметак, али и углед. Имали су своје слуге на које су гледали као на чланове породице, што је била реткост и у то време, посебно узев у обзир чињеницу да су времена била пуна изазова, а људскост на великом тесту. Упркос томе што нису имали своје потомке, њих двоје су водили рачуна о потомцима својих рођака и слуга, што им је узвраћено на најлепши могући начин. Богољуб је преминуо 8. октобра 1919. године, те је Милунка наставила да води рачуна о имању заједно са својим рођацима и слугама.
Послератни период је био веома захтеван за све, а посебно за сиромашније породице. Иако су времена била тешка, мештани Врњаца имали су жељу да школују свој подмладак, али је било изузетно напорно да своју децу прате до школе у Врњачкој Бањи, и увече их чекају и прате до куће јер је настава била целодневна. Виђенији мештани препознали су жељу родитеља да своју децу уведу у школство, и покренули су иницијативу да се изгради школа у Врњцима, по могућству покрај пруге.
Љубисав Драшковић и Божило Протић основали су фонд за изградњу те школе и новац се прикупљао неколико година. Новац се није могао употребити ни за шта друго осим за изградњу школе и учитељских станова, па се 1929. године у Народној Банци прикупило 350.000 динара, што је било довољно за планирано. Тадашњи председник Општине Врњачка Бања, Милорад Грујић, је желео да се школа што пре изгради и кренуо је у потрагу за погодним земљиштем. Велика је срећа да је Милорад чуо за Милунку Видаковић, те се заједно са Милисавом Кушићем и Мијушком Петровићем упутио ка Милункином имању у нади да ће Милунка хтети да прода хектар земљишта како би се на тој парцели изградила школа. Пошто су изнели своје идеје, три господина су била затечена Милункиним одговором. Милунка није желела да прода земљиште, већ да га поклони. Иако неписмена, била је свесна значаја писмености и на тај начин је помогла многим поколењима. Једино што је захтевала је да се поштује и слави Ђурђевдан, по могућству на тај дан и отвори школа, и да се њена слика истакне на видном месту.
Управо тако је и учињено јер је Милунка, без сумње, заслужила да се њене речи испоштују. Мештани, свештенство, многобројни житељи Врњаца и Милунка свечано су отворили школу 6. маја 1930. године. Освећивање школе обавили су свештеници Милан Рженичанин и Хранислав Ђорић који је од 1958. године био патријарх.
Поред тог хектара, Милунка је поклонила још много јер је била човек над људима и пратила своју мисију, а то је да подари храну, иметак, али посебно љубав и пажњу. Милунка је преминула 11. децембра 1931. године, али њено име и доброчинство нису заборављени захваљујући онима који је чувају од заборава, свесни да за такве људе треба да знају многи, и по могућству, прате њен пут и пример.
Многе генериције које су похађале школу, а која увелико носи назив ОШ ,,Младост”, знале су за Милунку, а да то и даље буде случај, у многоме доприноси садашњи директор школе, Игор Дрманац, који са посебним пијететом говори о Милунки.
– Сећање на Милунку у школи је присутно скоро сваког дана, а посебно на њену крсну, а нашу школску славу, Ђурђевдан. У мојој канцеларији налази се њен урамљен оригинални портрет, и сваки посетилац школе жели да зна ко је била та жена. Њено име и дело славе се од отварања школске зграде 6. маја 1930. године па до данас. Од 2015. године, на дан њене славе, ученици, наставно особље и ја посетимо њен гроб на Врњачком гробљу, и положимо сузу цвећа, каже Игор.
Да је Милункино име и дело и даље присутно у срцима људи, говори и то да је прича о њој била идеја за неке пројекте који за циљ имају подсећање на саму Милунку и њено доброчинство, развитак емпатије и остављање ове дивне приче у аманет будућим генерацијама.
– Вредно је поменути и колегу Слободана Радаковића, наставника српског језика, који је за потребе школске приредбе 2018.године написао текст који говори о хуманом делу Милунке Видаковић, а ученици школе су то пренели кроз изванредну глуму. Поред тога, снимљен је и краткометражни документарни филм „Имам нешто да вам испричам“ који је настао 2023. године, и веома сам захвалан ауторима Снежани Митовски и Марку Шаптовићу који су још једном показали да хумана дела заслужују промоцију и сачувају се од заборава, истиче Игор Дрманац.
