Народна библиотека „Др Душан Радић“ и ове године је обележила 21. март, Светски дан поезије, у складу са традицијом установе. Гост овогодишње прославе био је Владимир Копицл, песник, есејиста, новинар, позоришни и филмски критичар, који већ деценијама својим радом доприноси српској лирици. Модератор догађаја био је Срђан Чеперковић.
Свој поетски пут, истакнути песник описује као релативно неуобичајен, али донекле и као класичан књижевни развој. Према виђењу Владимира Копицла, у уметности није потребно унапред одредити строго утврђену путању за испуњавање задатака, већ је важно пратити своје сопствене ритмове, као и ритмове околине и света.
– Сви ми који смо тежили да истражујемо нове форме и истражујемо у домену језика, желели смо да будемо необични и слободни. Међутим, када човек напише двадесетак књига, то се мења. Критичари кажу да сам започео као неавангардиста, а завршио као постмодерни писац који пише у више жанрова и који се труди да у поезији, из књиге у књигу, буде различит, како не би постао досадан ни себи ни другима. Током писања, увек треба бити отворен и несигуран у оно што ћемо написати, али срећан што нам је дата вештина и моћ да то радимо, рекао је Владимир Копицл.
Владимир Копицл је рођен 1949. године и дипломирао је књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је бројне књиге поезије, укључујући: Аер, Парафразе пута, Гладни лавови, Вапаји & конструкције, Питање позе, Приказе – нове и изабране кратке песме, Клисурине, Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме, Смернице, Промашаји, Совин избор, 27 песама: тенкови & луне, Туфне – изабране песме, Формат звери, Удаљени бубњеви и друге. Његов стваралачки опус обухвата и роман Пурпурна декада, као и књиге есеја: Механички патак, дигитална патка, Призори из невидљивог, Уметност и пропаст. Такође је приредио и превео бројне књиге, зборнике и антологије. Добитник је бројних престижних награда за свој изузетан књижевни рад. Међу њима су: Бранкова награда за књигу поезије Аер, Стеријина награда за позоришну критику, Награда ДКВ за књигу године, награда „Стеван Пешић“ за књигу поезије Клисурине, Награда Исток-Запад за књигу Смернице, Дисова награда за песнички опус, као и награда „Десанка Максимовић“ за песничко дело и допринос развоју српске поезије и друге.
Када је у питању српска поезија, Копицл истиче да је она увек била снажна, и да, као што су је признавали још од првих превода Васка Попе, тако је и данас на изванредном нивоу.
– Постојала је велика скепса да ће нам интернет уништити поезију и књижевност. Међутим, нове дигиталне мреже су пуно урадиле на промоцији наше поезије. Недавно сам био позван од стране једног од најпознатијих светских часописа за поезију World Literature Today, али сам позив морао да одбијем. Препустио сам млађим српским песницима да ураде видео снимке како читају поезију на српском и другим језицима које познају. Те њихове песме ће бити видео презентоване свуда у свету, а исто тако ће бити објављене у књизи посвећеној српској и другим поезијама. Српска поезија имала изузетне презентације на сајмовима књига у Лајпцигу, Франкфурту, Паризу. Порука надолазећим генерацијама песника је да верују више себи него другима, поручује Владимир Копицл.
Као писац који је радио и у новинарству, Владимир Копицл је научио да, када год пише, увек нешто и створи. Следеће остварење које се очекује је наставак романа Кртица, који се бави актуелним друштвено-политичким животом и који ће бити промовисан на Сајму књига у Новом Саду.
