ГЕОНАСЛЕЂЕ И ГЕОДИВЕРЗИТЕТ ВРЊАЧКОГ КРАЈА

Аутор:Марина Ст. Јанковић

Геолошки завод Србије и Општина Врњачка Бања удружили су снаге на реализацији два значајна пројекта.

Први пројекат Геолошког завода Србије, који ће финансирати Министарство рударства и енергетике, фокусиран је на валоризацију природних ресурса у подручјима где то није учињено. Овај пројекат систематски ће истражити геолошку баштину врњачког краја, хидролошке ресурсе, квалитет вода и геолошку историју. Циљ је креирање кратке монографије која ће садржати свеобухватну анализу ових потенцијала. Резултати истраживања ће бити предочени кроз прихватљив и популаран приказ историје стварања терена краја и кратак приказ квалитета и значаја хидрогеолошког ресурса.

Прецизни  подаци о квалитету вода и геолошким особеностима биће кључни за одржив развој и планирање. По речима помоћника директора Геолошког завода Србије, др Дејана Барјактаровића ова кратка монографија садржаће податке о геолошкој историји овога краја, са потенцијалима подручјима, капацитетима и квалитетом вода, и све оно што у перспективи може бити прихватљиво. На овај начин ће бити видно побољшана презентација овог краја која може бити и основа за развој тзв. геотуризма.

Поред др Дејана Барјактаровића тим геолога који реализује врњачки пројекат чине: мр Маријана Радовић, Татјана Вртикапа, мр Марица Кнежевић и дрТања Петровић Пантић.

Др Дејан Барјактаровић, мр Маријана Радовић и Татјана Вртикапа

– Први пут се раде ова истраживања која откривају за туристичке и научне сврхе поједине објекте и локалитете и то је више популаристички, међутим у себи садржи заснованост на стручним и научним чињеницама. Ради се у склопу сарадње Геолошког завода Србије са локалним заједницама. Ове године смо изабрали Врњачку Бању, да урадимо малу студију која ће бити преточена у једну књигу која ће говорити о геолошком развоју и историјском развоју и мало палеогеографском приказу, како је то некад изгледало. По принципу актуеализма се она ради, даје релативно добре податке и служиће као једна лепа монографија. Људи углавном знају о туристичким потенцијалима, знају о неким планинама, изворима, стазама, а ми то описујемо са геолошког аспекта и описујемо како је то настало у суштини. Очекујем да то финално буде брошура одтридесетак страница, са картама, можда у склопу обележавања 170 година бањског организованог туризма.

Недавно је Влада донела одлуку о годишњем програму геолошких истраживања за ову годину и он се води као „Геонаслеђе и геодиверзитет Србије“. Овде ће бити одрађен и геолошки аспект, чиста геологија са аспекта петрологије, палеонтологије и палеогеографије, а у оквиру тога биће поглавље које ће да се бави хидрогеологијом.

Ми смо спремни да понудимо сталну поставку стена карактеристичних за овај простор, да дамо палеогеографски приказ. То се повезује са квалитетом воде, температуром воде… То је веома атрактивно, а суштина пројеката је да ми забележимо геонаслеђе и да то приближимо људима, рекао нам је др Дејан Барјактаровић.

До јуна треба да се заврше теренски радови, а истовремено пристижу и лабораторијски подаци.

Други пројекат, од европског значаја, фокусиран је на урбану геологију. Ова иницијатива укључује ВрњачкуБању у мрежу градова који се баве детаљним истраживањима геолошких ризика и заштите од природних катастрофа.

Постоји и један други пројекат где смо ми опет изабрали Врњачку Бању, који ће да финансира Европска унија, где се дају подаци о досадашњим истраживањима преко једне платформе где ће све да буде доступно. То финансира IGS, Европска асоцијација геолошких кућа. За Србију су изабрана три града, Београд, Врњачка Бања и још један. Сврстаће се међу 40 градова у Европи који су увек доступни са подацима. Поред нашег дела који ћемо ми да дамо, највише ће бити приче о хидрогеологији, балнеологији, односно лековитости вода. То је једна велика предност, наћи се на интерактивној карти Европе уз Барселону и друге градове. Биће то фантастична реклама за Врњачку Бању.

Пројекат има за циљ да унапреди урбану отпорност и одрживост кроз унапређење приступа урбаног геоклиматског отиска – Urban Geo-klimate Footoprint (UGF). Пројекат препознаје позитивне утицаје: Подповршински простор служи као витални ресурс за производњу енергије (нпр. Геотермална енергија) и управљање водама, нудећи решења за ублажавање оскудице ресурса и побољшање одрживости и потенцијалне утицаје – опасности: нестабилност тла, слегање, повећање осетљивости на поплаве или сеизмичка активност што се све мора решавати у урбанистичком планирању.

Пројекат подстиче разумевање ове динамике, омогућавајући градовима да:

  • Идентификују опште изазове и могућности у вези са њиховим геолошким и климатским условима;
  • Дизајнирање циљане стратегије прилагођавања које повећавају отпорност градова и минимизирају ризике;
  • Промовисање одрживог развоја одговорним коришћењем подземних ресурса;
  • Подизање свести и размене знања.

Пројекти су од великог значаја за Врњачку Бању и њена природна богатства.

– Оно што нас је посебно заинтересовало је то што су они донели одлуку да, поред града Београда, и Врњачка Бања у будућности има урађену урбану геологију. Поред нових сазнања за локалну самоуправу и људе који овде живе, овај пројекат ће имати и велики значај за туризам. Сазнаћемо које су најстарије стене у Врњачкој Бањи и моћи ћемо да то представимо као један историјат Врњачке Бање, али оно што је посебно за нас, то су воде, каже Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања.

У оквиру овог пројекта, биће израђена карта рањивости, која ће јасно дефинисати потенцијално опасна подручја, зоне клизишта и сеизмички активне зоне. Ови подаци су кључни за планирање урбаног развоја и превентивне мере како би се избегли нежељени догађаји. Знање о геолошким ризицима је кључно за безбедност становништва и заштиту инфраструктуре.

– Геотуризам и спорт представљају једну целину коју повезујемо кроз твининг-пројекте, а до њих смо дошли захваљујући ресурсима који су нам постали доступни изградњом ауто-пута у насељеном месту Штулац. Депресија дужине скоро 1,2 километра пружа огроман простор и потенцијал за будући развој, пре свега у туристичке сврхе, као локација за спортски риболов и узгој рибе. Осим тога, овај простор може бити идеалан за водене спортове, попут кајакашког спорта и отвара се могућност да на тим мирним тихим водама, имамо спортска такмичења, припреме и тренинге, додајеЂуровић.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Skype
Email
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ