У оквиру пројекта „Зелена решења за управљање биоотпадом“ Факултет за хотелијерство и туризам уз подршку Министарства заштите животне средине Републике Србије и UNDP организовао је 9. априла у Хотелу „Пегаз“ радионицу „Компостирање – од селекције отпада до производа“. Скуп је отворила Вишња Ракић, помоћница министра у оквиру Министарства туризма и омладине РС. Присутнима су се обратили: проф. др Марија Костић, Александра Вучинић, шеф oдсека за циркуларну eкономију и одрживи
Развој Министарства заштите животне средине РС и Ана Митић Радуловић, аналитичар за циркуларну економију, United Nations Development Programme.
Пројекат „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији – Циркуларне заједнице“ финансира се средствима Глобалног фонда за животну средину, а спроводи га Министарство животне средине уз подршку Програма УН за развој и других пројектних партнера. Пројекат има за циљ смањење угљеничног отиска локалних заједница кроз примену циркуларне економије у Србији и то пружањем подршке у успостављању подстицајне политике и институционалног оквира усклађеног са политикама ЕУ о циркуларној економији, укључујући обуке и изградњу капацитета кључних актера, као и подстицање широког учешћа заједнице у развоју и имплементацији таквих политика, као и успостављању Иновативне платформе за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште у локалним заједницама како би се идентификовале и подржале нове пословне идеје, производи, инвестиције у вези са ресурно ефикасном циркуларном економијом. Подршка се пружа одабраним пилот инвестицимама које примењују принципе циркуларне економије кроз суфинансирање као и промоцији резултата пројекта кроз одговарајуће прикупљање и ширење знања и подизање свести јавности.
– Данашња радионица има за циљ да људе који раде у угоститељском сектору на неки начин обучи о значају ове теме и да заједничким снагама у будућим временима радимо на подизању свести о значају ове теме, рекла је проф. др Марија Костић.
– Компостирање је битан сегмент нашег друштва. Министарство туризма подржава све на ову тему јер сматрамо да компостирањем биоотпада можемо знатно да уштедимо у многим сегментима друштва и саме привреде. Конкретно, Врњачка Бања три пута годишње мења флору у парковима. Компостирањем би дошло до уштеде, управо због паркова паркова и флоре. На претходној конференцији смо погледали пилот пројекат компостирања. Похвалила бих организаторе, ауторе пројекта и све учеснике ове конференције, изјавила је Вишња Ракић.
Резултате пројекта „Зелена решења за управљање биоотпадом“ представили су проф. др Марија Костић и проф. др Миљан Лековић. „Важност компостирања: бенефити за животну средину“, тема је о којој је говорила проф. др Милица Луковић. Проф. др Драго Цвијановић говорио је о примени компостирања у сеоским туристичким домаћинствима. Припремом и селекцијом отпада за компостирање у кухињи: као важним сегментом за квалитетан компост бавио се мс. Марко Цилић у свом излагању. У завршници радионице доц. др Соња Вељовић одржала је предавање Компостирање отпада од хране у пракси: Пилот пројекат „Зелена решења за управљање биоотпадом“.
– Компостирање има велики значај у сектору туризма и хотелијерства због својих позитивних утицаја на екологију, економију и имиџ предузећа. Туристи све више цене предузећа која имају одрживе праксе. Увођењем компостирања, хотели и други угоститељи могу побољшати свој имиџ као еколошки одговорни објекти, што је привлачно посетиоцима свесним заштите животне средине.
У Србији се годишње баци или изгуби 770.000 тона хране, од чега 90% завршава на депонијама. Према подацима ЛЕР-а у Општини Врњачка Бања годишње се произведе 9.631 тона комуналног отпада, где органски отпад чини око 20% што доводи до цифре од 1.926 тона на годишњем нивоу, навела је проф. др Марија Костић у свом излагању.
