Маја Маринковић наступила у Библиотеци и повела публику на сентиментално путовање у шездесете, 22. априла, интерпретирајући незаборавне песме Ђорђа Марјановића, Арсена Дедића, Лоле Новаковић, Јосипе Лисац, Габи Новак, Микија Јевремовића …
– Рођена сам крајем седамдесетих и самим тим ми је био мотив да ту музику сачувам од заборава. Захвална сам што сам у прилици да будем део пројекта „Музика међу књигама“ и да објединим све оно што је суштински лепо. Музика шездесетих, домаћа музичка сцена је један феноменални, спектакуларни у сваком погледу: аранжмани, текст и композиција, период који је на сјајан начин обележио тадашњи простор СФРЈ. И сама, кроз свој музички позив чувам велики број тих дивних песама. Често се нашалим да сам као диносаурус, део генерације која воли, слуша и пева те старе песме. И међу младима има музички образоване деце да знају да разликују шунд и кич од онога што ваља. Заправо, суштина је да квалитет остаје заувек. Најважнија је епоха, која год уметност је у питању. Па и сам живот. Дивно је ово што ћу вечерас да певам мојим Врњчанима. Мени као човеку, као уметнику, ово је веома инспиративно, рекла нам је Маја Маринковић непосредно пре концерта.
