„Математика сећања“, ауторке Мирјане Славковић, архитекте, књига је у издању Културног центра Врњачка Бања, која нам доноси нови поглед на дела архитекте Богдана Богдановића, посебно на спомен-парк „Попина“. Промоција је одржана у врњачкој Библиотеци. О књизи је поред ауторке говорио и арх. Зоран Радоњић.
– То што се ова монографија појавила, сматрам и својим личним успехом пошто сам убедио млађу колегеницу да уради ово што је урадила, надајући се да то није последње што ће урадити, на овакав начин, јер верујте ми, има шта да каже, рекао је Радоњић, не кријући задовољство што се промовише књига о делу његовог професора Богдановића.
„Нема истине у оним наукама у којима се математика не примењује“ – цитирала је Мирјана Славковић Леонарда да Винчија. У овој књизи сва пажња је посвећена дешифровању фундаменталног математичког језика, уз помоћ којег је подигнут величанствен споменички комплекс спомен-парк „Попина“ у Штулцу. Вредан део културног наслеђа представља кроз историјски контекст, сумирање архивских података стечених исцрпним истраживачким радом, улогу конзерваторске делатности и анализу суштине формиране споменичке композиције.
По речима ауторке, књига такође представља спомен-парк „Попина“ као вредан елемент културног наслеђа наше земље, кроз историјски контекст, сумирање архивских података стечених исцрпним научно-истраживачким радом, улогу конзерваторске делатности у очувању културних добара и анализу суштине формиране споменичке композиције. Књига садржи концепт изградње спомен-парка кроз хронолошко представљање тока реализације пројекта и осврт на специфичности градње споменичке композиције. Представљена је и архитектура споменика и спомен-парка са становишта обликовних карактеристика, употребљених материјала и изведених детаља. Део књиге односи се на обнову споменика и представљање постигнутих резултата. Разматра се и настајање споменика у мисаоном смислу и идеје које су водиле Богдановића до креирања монументалног остварења. Завршно поглавље обухвата анализу, разматрање и логичка закључивања ауторке, насталих на основу чињеница препознатих у суштинским математичким законитостима и формулама примењеним у креирању архитектонске форме.
– Вечерашње излагање засновано је на извесним појашњењима примењеног концепта и погледу на шире мисаоно поље, насталим на темељима личног, научног, донекле и емоционалног доживљаја који је пратио читав ток стварања писаног дела.
Протумачена суштина споменика подстиче размишљање о супротностима, о животу и смрти, о добру и злу, о светлости и тами, о изабраним путевима, о путевима који се могу одабрати, о прошлости и будућности. Овако изгледа када математика може да се осети. То су те мисли вечне, мисли памети, мисли разума, мудре мисли које су уткане у споменик на Попини. После овог сагледавања и анализирања споменик на Попини се више никад неће гледати истим очима. Једно, спољашна архитектура, видљива, а друга питагорејска, невидљива, подједнако снажна, јака, монументална, подједнако потресна, даје наду и опомиње.
Епилог свега реченог и онога што ће бити прочитно је следеће: сада је споменик на Попини са својом удвојеном грађевином потпуно другачији, јединствен, непоновљив и добиће посебно место у споменичкој архитектури. Ако смо вечерас успели заједно да се макар на кратко приближимо и осетимо лепоту суштинске математичке мисли, не само Богданове, него уопште креативне математичке мисли, мислим да смо успели, рекла је Мирјана Славковић.
Спомен-комплекс представља знаменито место које је је посвећено једној од првих фронталних битака која се водила између антифашистичких снага у Србији и немачког окупатора у Другом светском рату 13. октобра 1941. године у непосредној близини Попинске реке.
Општине Врњачка Бања и Трстеник 1977. године основале су заједнички фонд за изградњу спомен-парка „Попина“. Аутор пројекта је архитекта Богдан Богдановић. Камен темељац постављен је 1978. године и изградња је трајала све до 1981. године када је обустављена из финансијских разлога.
Мирјана Славковић, ауторка књиге, дипломирана је инжењерка архитектуре. Запослена је у Заводу за заштиту споменика културе Краљево на месту конзерваторке и бави се пословима на заштитии и ревитализацији културних добара. Из њене веома богате пројктанске каријере дуге више од 30 година, као посебно вредан дивљења издваја се ауторски пројекат Цркве Светог Саве у Дежеви, крај Новог Пазара.
