Глумац Александар Дунић извео је историјску монодраму „Милош Велики – књаз српски“, посвећену једном од најзначајнијих српских владара из XIX века, која осликава дух једног времена и живот и дело Милоша Обреновића који је заувек остао у колективној свести српског народа, пред ђацима Основне школе „Попински борци“ 10. априла. Представа рађена по тексту Милована Витезовића, коју је режирао Милан Рус, обишла је све школе на територији врњачке Општине поводом 210. годишњице од Другог српског устанка.
— Леп повод и лепа, поучна представа коју је написала мудра глава. Ово је живи час историје који деца данас, али и публика иначе, немају често прилику да виде, а за који треба да буду заинтересовани колико историчари, толико и србисти због саме лепоте језика, али и због Милана Витезовића који не пропушта прилику да провуче по неку општељудску истину о свету и животу, по неку велику и мудру реченицу. Све ово је материјал за професоре да са својим ђацима обраде на часовима подтекст и значење ових речи, у којим околностима су изговорене, колико су примењиве на данашње време. Историја је учитељица живота и, како мудри људи кажу, она се никада не понавља на идентичан начин, али се понавља веома, веома слично, објашњава Дунић уз захвалност локалној самоуправи и Културном центру који су имали слуха да у години јубилеја доведу основцима историјску монодраму.
Милош Обреновић је човек који је више од пола века утицао на политички живот Србије и није случајно назван највећим државником XIX века. На Витезовићу је било да прибере огромну историјску грађу, да извуче најважније и најживотније, а затим да људе тог времена учини веродостојним по принципу „ на скелет историје навући мишиће и месо књжевности“. Глумац који је, како сам каже, одрастао на епској поезији и песмама Јована Јовановића Змаја, радио је представу са жељом да са сваким извођењем остави траг.
— Целу ствар у представи базирао сам на силини, темпу, динамици, говорним радњама са жељом да „неком нешто остане“ – да се ови млади људи после представе више заинтересују за читање, да их зинтересује епски вредносни систем, шта је била реч, шта је била част, образ, поштење, да је реч била светиња, имала је имала вредност уговора и није се олако употребљавала. Базичне врлине српског народа јесу оно на чему треба да радимо, па је тако и са овом представом, представља глумац даље представу која живи већ четири године и која је направљена за време короне у продукцији Српског позоришта у Мађарској.
Представа је поред позоришта и школа, извођена и у црквеним портама, културним центрима, у родном селу Милоша Обреновића у Добрињи, у старој цркви у Вранићима, Милошевим Конаку у Топчидеру, тамо где сценографија и дух, по глумчевим речима, појачавају комплетан утисак. У Врњачкој Бањи наступао је за Сретење 2022.
Повезан са Врњцима вишеструко, Дунић каже да је овде редовно, да је стекао пуно пријатеља и да се увек осећа да је међу својима, те да се радује сваком доласку. Глумац који је у сваки дом у Србији ушао захваљујући улогама у култним домаћим серијама, ових дана припрема нови лик, а снимање креће већ у мају па се нада да ће публика и овај пут бити на његовој страни.
