Дан цивилних жртава рата, 6. април, обележен је у врњачкој општини полагањем венаца на спомен-обележја жртвама фашистичког терора у Другом светском рату у месним заједницама Ново Село, Подунавци, Вранеши и Грачац. Одбор за обележавање значајних датума и годишњица и Савез бораца Врњачка Бања, уз подршку Општине и Културног центра, организовали су комеморативне свечаности показујући да Врњачка Бања негује културу сећања.
— Свака наша реч захвалности и сваки минут тишине сведочанство су да нисмо заборавили. Шестог априла палиле су се куће и гасили животи, али се у томе рађала и идеја отпора, части и борбе за правду. Данас стојимо на тим темељима. Наша је дужност да пренесемо истину, али и обавеза да не дозволимо да се историја понови. Овај чин обележавања подсетник је на прошлост, али и снажан симбол одговорности коју савремено друштво носи, да чува истину, поштује жртве и у будућност хода са свешћу о значају слободе и мира, рекао је Слободан Дишовић, председник Одбора за обележавање значајних датума и годишњица, изражавајући захвалност окупљенима који су упркос снежној вејавици дошли да одају пошту.
Полагањем венаца грађани, представници локалне самоуправе и борци евоцирали су успомене на невине жртве и подсетили на те тешке тренутке наше прошлости.
— Претходних година делегација Општине Врњачка Бања одлазила је у Краљево и полагала венац на тамошњи Спомен парк заједно са Краљевчанима. Како на четири места у нашој општини имамо спомен обележја са именима цивила – недужних жртава, одлучили смо да ми, њихови потомци, на овим метима покажемо да негујемо успомену на пале, да чувамо слободу и градимо наше место стварамо боље услове за живот и да се радујемо животу, закључује Дишовић.
Шести април остаје дубоко урезан у колективно сећање као један од најтрагичнијих датума у историји српског народа и југословенске државе. На овај дан, пре осамдесет четири године, без претходне објаве рата, снаге Трећег рајха извеле су масовно ваздушно бомбардовање Краљевине Југославије. Београд је тог јутра 1941. године био изложен разарајућем нападу. На град је бачено више од 400 тона разорних бомби. Животе је изгубило преко две хиљаде људи, а хиљаде зграда биле су порушене или тешко оштећене. Међу њима и симбол националне културе и писмености, Народна библиотека Србије, у чијем је пламену изгорело око 350.000 књига, рукописа и историјских докумената. Овај чин агресије, који је означио почетак Другог светског рата на територији Југославије, био је директна наредба немачког канцелара Адолфа Хитлера.
