„Извор у загрљају бивете – златних 50“ назив је изложбе посвећене обележавању јубилеја од изградње архитектонског бисера, прве бивете крај минералних извора у Врњачкој Бањи, Бивете „Топла вода“ у којој је изложба и отворена 2. јуна. Изложбу посвећену архитектонском бисеру Врњачке Бање који је уједно и једно од најзначајнијих дела архитекте Михајла М. Митровића, приредиле су Марија Аћимовић и Ана Стојаковић под окриљем врњачког Културног центра и под покровитељством Специјалне болнице „Меркур“ која као носилац здравственог туризма више од 75 година минералне воде користи у здравствене сврхе.
— Бивета је свечано отворена 1. јуна 1975. године. Пролазећи са друговима као средњошколац у то време овуда, имао сам осећај среће и радости због изградње нечег лепог и значајног, јер за нас Врњчане и зграда Купатила и бивета „Топле воде“ и све оно што се кроз историју градило у Врњачкој Бањи, представљају нешто према чему смо гајили страхопоштовање. После ове бивете настале су и све остале у Врњачкој Бањи, рекао је директор врњачке Специјалне болнице, dr sci. med. Дејан Станојевић поздравивши присутне на отварању, а затим истакао значај балнеологије за развој туризма и Врњачке Бање као дестинације.
Поставка осветљава уметничку и историјску вредност овог модернистичког здања које већ пола века представља важан симбол бањског лечилишта. Ауторке су кроз брижљиво биране цртеже и документацију приказале развојни пут и значај овог објекта који је симбол Врњачке Бање због несвакидашњег изгледа и јединствене архитектуре.
— Архитекта Михајло Митровић оставио је дубок траг у обликовању модерне Врњачке Бање у другој половини XX века. Бивета је изграђена од бетона, цигле и блата, и иако одступа од историјског и културног концепта простора у којем се налази, Врњчани и посетиоци су емотивно везани за њу због њених обележја. Својим необичним и иновативним изгледом, Бивета „Топла вода“, уноси романтични и несвакидашњи амбијент у бањски парк, доприносећи стварању специфичне атмосфере места. Архитектонска композиција објекта заснована је на четири кружне куле постављене на угловима фасада, чије форме подсећају на стилизоване шаховске фигуре. Овим избором мотива, Митровић указује на значај Врњачке Бање као центра шаховских турнира, каже Ана Стојаковић наглашавајући да Митровић у овом пројекту успешно интегрише елементе локалне историје, традиције и народне архитектуре.
Мотив сецесије додатно је наглашен на централној кули са сатом, чији је улаз инспирисан репликом чувених врата „Стаклареве куће“ у Бриселу (Белгија). У унутрашњости бивете доминирају велике сферичне стаклене лампе постављене дијагонално дуж просторије, позициониране испод забата крова и причвршћене за масивни бетонски стуб перфориран кружним отворима. Комбинација опеке и бетона дефинише и затвара простор, док сферични облици и наглашена волуминозност уносе романтични карактер, чиме бивети придају амбијент налик сакралном простору.
Бивете су мале, украсно урађене зграде у којима се људи окупљају и испијају минералну воду. Пре тога, у Врњачкој Бањи су постојали дрвени павиљони у којима су девојке „додавачице“ додавале воду пацијентима. Ова и се претходне зграде почев од оне из 1892 године, чувале су и штитиле оно што је највредније за наше место, а то је минерални извор. За њега живимо, од њега живимо и штитимо га већ више од 150 година, када је у питању организовани туризам, док га за личну употребу користимо већ две хиљаде година, каже Марија Аћимовић.
Изложба представља омаж стваралаштву Михајла Митровића, али и позив на очување архитектонског идентитета Врњачке Бање који чини важан део њене културне баштине.
Михајло Митровић – оргиналан, смео и вешт ствараоц
У оквиру манифестације „Златних 50“ у врњачкој Библиотеци приказана је емисија „Култура данас“ снимљена у Врњачкој Бањи 1974. године. Гост емисије и наратор био је Михајло Митровић.
Мр Маре Јанакова Грујић, историчар уметности одржала је предавање „Бањске бивете Михајла Митровића у светлу целокупног опуса аутора“. Она надахнуто представила Михајла Митровића, архитекту немирног, свестраног и динамичног духа који је оставио Врњачкој Бањи значајан печат архитектонског стваралаштва: Генерални урбанистички план 1960-их, Кафе посластичарница „Гоч“, 1968, породична кућа са атељеом и галеријом керамичара Милована Стојановића Миса 1968, „Путник“ пријемни центар са пословницом 1968, четири бивете на изворима минералне воде: Топла вода 1975, Снежник 1981, Слатина 1985 и Језеро 1990, реконструкција Римског извора 1987, који је срушен 2011. године.
– Врњачка Бања је једина бања у Србији која је у периоду модерне социјалистичке изградње успела да направи заокрет и врати се на ауторску архитектуру, захваљујући Михајлу Митровићу који се специјализовао у области бањске архитектуре. Његов „Врњачки опус“ показује највише стваралачке инвенције у целокупном његовом раду, то је према највећим нашим истраживачима и критичарима архитектуре круна његовог градитељства. Тај опус је пребогат чудесним архитектонским облицима, бојама, просторним досеткама и симболичним асоцијацијама. Митровић увиђа раскош и квалитет архитектуре Бање до Другог светског рата и небригу и уништавање градитељског фонда након рата, те покушава да својим градитељским интервенцијама тај јаз надомести. Бивете су у процесу утврђивања за културно добро, у оквиру целине „Старо бањско језгро“, рекла је мр Маре Јанакова Грујић говорећи о валоризацији бањских бивета у стваралачком опусу арх. Митровића и укупном српском градитељству.
Бивету „Топла вода“ карактеришу: четири куле постављене на угловима правоугаоне основе и међу њима смело разапета кровна конструкција. Цилиндрична форма је иначе једна од омиљених Митровићевих форми. Обла форма супротстављена је шиљатој форми троугластих покривача. Свака нова тачка посматрања нуди и нови лик, различити су завршеци кула. Око посматрача је сведок необичности призора и истовремено богате асоцијативности. Нема правог сагласја са околином, стешњена урбанистичка поставка.
