Иако је по образовању правница, живот ју је одвео другим путем, у свет козметике, где годинама успешно води свој салон „Nadica Make up Brows“ у Врњачкој Бањи. Међутим, Надица је и талентован текстописац. Већ годинама пише текстове за познате естрадне личности, а њене песме красе репертоаре бројних певача. Њена инспирација црпи се из свакодневице, емоција и прича које чује од својих клијената, што њеном стваралаштву даје посебну дубину и аутентичност.
Након хита „Тераса с погледом на зид“, којим је нашој суграђанки Надици Мутавџић пошло за руком да обезбеди велики повратак Ане Николић на музичку сцену, њен ауторски таленат публика овог лета има прилику да упозна и кроз други део албума „X“, који је објавила Маја Беровић. Реч је о песмама и хитовима на прво слушање „Путин“, „Хохштаплер“, „Не иди“ и „Сине туђине“, које су одмах по објављивању изазвале велику пажњу публике и покренуле бројне реакције на друштвеним мрежама.
Како си почела да се бавиш писањем текстова?
Још у трећем разреду основне школе када се моја песма рецитовала на приредби, родила се жеља. Касније, како сам сазревала, често сам проналазила разне азербејџанске, израелске, грчке, турске мелодије, писала своје текстове и вежбала на тај начин метрику.
Да ли више волиш да пишеш текстове који иду уз тебе или их прилагођаваш извођачима?
Зависи од свог емотивног стања или како ме „повуче“ мелодија. Од извођача речи ми често нису потребне, једноставно чујем шта њихове енергије желе да кажем. Идем на интуицију и верујем јој. Бар ме она никад није издала.
Који музички жанрови ти највише леже за писање?
Кроз овај, скоро трогодишњи рад са естрадом, окушала сам се у разним жанровима, тако су ме разни композитори шаренолико засипали. Успела сам свуда да „пливам“ скачући у све то ново и померајући сопствене границе од фолк музике, реп-а, до рок или поп-а.
Како изгледа твој процес када пишеш песму ?
Некада то буде у мом салону, у ауту док возим, некад ухватим неку идеју док муштерија прича, некад ноћ буде моја. Али, углавном, вечерњи сати су моји најбољи савезници у стваралаштву.
Да ли прво пишеш текст па онда радиш на мелодији, или обрнуто?
Зависи са којим композитором радим. Неки умеју (као што је Горан Ратковић-Рале) да ме испрате мелодијски, али већином радим на њихове мелодије, што ми и не представља проблем, јер треба испратити емоцију и осетити шта је сарадник кроз одсвиране ноте желео да искаже. Ту наступам ја са говором из душе и дајем јој живот, а аранжери на крају прате моју емоцију и финиширају уз помоћ извођача.
Колико ти обично времена треба да напишеш текст?
Понекад изненадим и саму себе и за ноћ напишем и до пет текстова, а понекад речи не желе напоље. Често ми је довољан и један позив и питање певача „Имаш ли нешто за мене?“ И створим за пар минута без проблема нешто одлично. Нема правила.
Шта радиш кад „запнеш“ или немаш инспирацију?
„Без муке се песма не испоја…“ Дам себи времена, а и мелодији да ме опет позове кад жели са мном да сарађује.
Које теме те највише инспиришу да пишеш, да ли инспирацију проналазиш из личног искуства ?
Љубав као најјача снага и патња која из ње нужно произилази. Кад је пошаљеш тамо где је неко неће, можда из тога потеку најлепши стихови многих уметника. А инспирацију узмем од свих помало, јер на крају све нас је обликовала љубав, као и често бол коју нам је задала.
Како изгледа сарадња са извођачима, колико се укључују у писање текста?
Сарадња са свим певачима са којима сам дошла у контакт изгледа феноменално, јер поштују моје правило пословања да нема мешања у моје стваралаштво и било какве измене речи. Јер ни ја њима не говорим како треба да мој текст вокално донесу. Одавно ме је живот научио да разлика између успешних и стварно успешних људи јесте у томе да стварно успешни људи не дозвољавају другима да им било ко сопствене границе помери. А ја поштујем туђе.
Који извођач ти је био најинспиративнији за сарадњу?
Свако на свој начин. Мислим да сам у животе тих људи послата да им покажем шта значи „поверење“ док ми се отварају и причају интимне приче које заувек остају између нас. А они мени послати да им покажем свој таленат. Све те приче преточим у стихове које ће певати. Захваљујући неким баладама (које ће тек изаћи у јавност) кажу да сам им помогла да исплачу све те године сачуваних суза у себи. То је благослов.
Који ти је омиљени текст који си написала и зашто?
Можда „Хохштаплер“ која се може на више начина тумачити. Између осталог, говорим да не постоји јача жена од оне која као оружје носи своја емотивна страдања и слабости. О хероини која је била жртва сопствених заблуда, али никад неће бити туђа жртва. И песма коју ће ускоро објавити Наташа Беквалац. Поносна сам на себе што сам се са својим осећањима изборила и успела да једну најјачу бол за мене претворим у речи. Једна с љубављу посвета личне природе.
Планови за будућност ?
„Ако не ја-ко?! Ако не сад-кад?!“ И пуштам да буде, чуће се.
