„Продавница магле“, нова, десета по реду књига Радомана Кањевца, познатог новинара, писца и уредника радијских и телевизијских емисија, одржана је у врњачкој Библиотеци 9. јула. Модератор вечери у чијем средишту је била ова књига фрагменталних записа, бележака о уметности, људима, градовима, ћудима, кроз које аутор, ослобођен сваке сујете, слика своје виђење живота, био је Милан Никодијевић.
-Ниси продавац магле, иако би хтео да будеш. Читајући, а озбиљан читалац није мање ретка појава од озбиљног писца, некако сам протрчао и кроз свој живот и схватио да смо независно неке слике гледали и упамтили истим очима. Знам да ће деловати патетично, али некако си ме гануо овим писанијем. Враћаћу се неким деловима још по који пут. Браво, прочитао је окупљенима Никодијевић поруку коју је упутио писцу након читања „Продавнице магле“ желећи, такође, и да образложи занимљив и храбар наслов, с обзиром да се овај израз код нас користи у пежоративном смислу – неко продаје нешто што нема, што овде свакако није случај.
Писац у овом делу говори о себи и свом поимању и промишљању савременог света на емотиван, саркастичан и ироничан начин и говори о свачему, а сам Кањевац тврди да је она на граници „исповести и искуства“.
— У њој сам објавио неке врло личне записе који се тичу врло интимних размишљања, тема и области. Први пут сам писао о детињству, о својој мајци. Неко би рекао да су све мајке сличне, свако воли своју мајку на свој начин, али су заправо све као да о једној мајци говоримо. Тако оно што сам писао о својој мајци, може да важи за све мајке наше из ових наших динарских, патријахалних крајева, објашњава аутор уз напомену да је писао и о неким врло општим темама о којим сви људи размишљају – о Ђоковићу и Андрићу, о градовима и путовањима, читању и писању, надахнућу, уметности уопште.
„Никада се нисам лепше осећао читајући неко штиво“ само је један од коментара изречених ове вечери који су опет и нејлепша препорука за „Продацницу магле“.
