На сцени Врњачког биоскопа, глумац Александар Којић, 31. јула маестрално је извео монодраму „Лед“, дело које је давне 1975. године написао Радош Бајић, са свега 23 године. Овај драмски текст, и данас снажно актуелан, обележио је почетак Бајићевог уметничког пута и његове дубоке повезаности са српским селом и човеком који у њему живи.
Монодрама „Лед“ јесте прича о изгубљеној срећи и сновима, о страховима, пролазности, о надмоћи судбине и природних закона, о благодарности и суровости природе, о немоћи човека да на исту утиче и мења као што не може ни свој животни пут да промени. Својим универзалним порукама Лед приказује основне врлине и вредности живота, љубави, искрености, правде, достојанства, части, доброте, поштења, приближава нам судбину момка који се одрекао својих снова зарад своје породице, успомене на оца и имања, али нам и приказује како и зашто село полако изумире.
Инспирацију је глумац пронашао у причи о селу, имајући у виду да и сам потиче са села. Истакао је да је Радош Бајић након премијере био презадовољан, истовремено је и плакао и смејао се. Такође, упутио је младом глумцу неколико савета како би све изгледало још боље.
– Текст ме је освојио на прво читање још на првој години факултета самом причом и дубоком поруком коју носи комплетно дело, али и свака написана, односно изговорена реч у монодрами, прича о сновима, жртви, пролазности, љубави, благодети, али и суровости природе, прича о томе како и зашто пропада село. Инспирацију сам нашао у свом селу, искуствима и ликовима из мог села и заправо постоји доста сличности између тог лика Миливоја и мог села, испричао је глумац Александар Којић.
