У Народној библиотеци ,,Др Душан Радић“ 27. септембра др Растко Ајтић је одржао предавање под називом ,,Невидљиви непријатељ: Микропластика и последице по живи свет“. Ајтић је у свом изузетном излагању говорио о почетку производње пластике, начину истраживања, микропластици у природи и организмима и утицају микропластике. Посетиоци су са пажњом пратили веома поучно предавање, а након изложеног су постављали питања.
Др Растко Ајтић је доцент на институту за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу где предаје Упоредну морфологију, анатомију и систематику хордата и сродне предмете, а учесник је бројних конференција у земљи и иностранству.
Како све има свој почетак, тако је и са производњом пластике која се први пут произвела почетком двадесетог века, да би масовна производња полиетилена, полипропилена, полистирена и полиестера довела до „пластичне револуције“.
– Ова тема је одређено време присутна у јавности и након разних извештаја, констатовано је да је микропластика присутна. То је довело до сложенијих истраживања везаних за хормоне и да ли микропластика утиче на њих. Битно је рећи да још увек добар део стручњака није сигуран како најтачније микропластика утиче на организме, посебно узев у обзир чињеницу да је већи део микропластике, у ствари, инертан када се унесе у организам. У природи налазимо микропластику углавном у облику фрагмената и влакна која су најчешћа и у узорцима животиња које радимо. Много тога зависи и од самог организма, где за одличан пример имамо глисте које, када се накупе микропластиком, могу да одбаце тај део тела јер се њихово тело регенерише. Са друге стране, људски организам то не може, изнео је др Растко Ајтић.
