Оснивач и директор Издавачког предузећа СаТЦИП из Врњачке Бање, вишегодишњи професор Високе машинске техничке школе у Трстенику и Академије струковних студија „Шумадија“ у Крагујевцу – Одсека у Трстенику и редовни члан Инжењерске академије Србије (ИАС) Предраг Дашић одржао је веома запажено предавање по позиву на Међународној научној конференцији „Савремени материјали“ у Академији наука и уметности Републике Српске у Бањалуци.
Вештачка интелигенција (Artificial Intelligence – AI) је научна дисциплина, или мултидисциплинарна област која се најчешће сматра граном рачунарске науке, посвећена моделима и перформансама система за функције повезане са људском (човековом) интелигенцијом, као што је расуђивање и учење. За вештачку интелигенцију (AI) се може срести велики број различитих дефиницаја.
– У овом предавању се наводи још једна: Способност фунционалних јединица за извршавање оних функција које су обично повезане са људском интелигенцијом, одн. које људи обављају уз помоћ интелигенције, као што је расуђивање и учење.
Први системи засновани на вештачкој интелигенцији развијени су и коришћени још 1960-их година. А велику експанзију ови системи доживели су почетком 2020-их година, појавом великих језичких модела (Large Language Models – LLM), čet-botove и слично. Основни термини вештачке интелигенције дефинисани су, још средином 1990-их година, међународним стандардима ISO/IEC 2382- 28:1995, ISO/IEC 2382-29:1999 i ISO/IEC 2382-31:1997, каже Предраг Дашић.
Према његовим речима, нови концепт вештачке интелигенције назван је генеративна вештачка интелигенција (Generative Artificial Intelligence – GenAI ili GAI), која је способна да генерише текст, слике, кôд, симулације, аудио, видеозаписе или друге податке, за креирање новогсадржаја, користећи генеративне моделе, често као одговор на упите. Генеративни AI модели уче обрасце и структуру својих улазних података за обуку, а затим генеришу нове податке који имају сличне карактеристике. Недавна открића у овој области имају потенцијал да драстично промене начин на који приступамо креирању садржаја.
– Побољшања дубоких неуронских мрежа заснованих на трансформаторима, посебно великих језичких модела (LLM), омогућила су бум генеративних AI система почетком 2020-их. Ово укључује čet – botove као штосу: ChatGPT, Copilot, Gemini, DeepSeek, GPT, LLaMA и слично; системе за генерисање слика вештачке интелигенције текст-у-слику као штосу: Stable Diffusion, Midjourneii DALL-E, и AI генератори текста-у-видео као што је Sora.
Нови концепт генеративне вештачке интелигенције (LLM) омогућава човеку и помоћ у писању публикација (монографија, књига, чланака и сл.), дипломских и мастер радова и докторских дисертација, тако да су многе светски познате издавачке куће приликом предаје рукописа публикација или писања рецензија за те публикације ставили клаузулу којом се тражи од аутора или рецензената да: „Потврде да нису користили GAI апликације или технолошке методе потпомогнуте вештачком интелигенцијом за припрему публикација или рецензентских извештаја, ретроспективно.“
Дашић истиче да у новом реалном свету све постаје дигитално, паметно и виртуелно са великом примесом различитих технологија вештачке интелигенције (АI). А предвиђа се да ће будућност бити доминантно виртуелна, са великом применом вештачке интелигенције у свим областима људског деловања.
– Спој свих наведених примера развијених модела и система GenAI у садејству са виртуелном реалношћу (Virtual Reality – VR) су, у последњих 5 година, нашли велику примену у свим областима људског деловања. А њихово стање, трендови и перспективе развоја и примене, кроз практичне примере, су биле циљ ово гпредавања, закључује Предраг Дашић.
Живомир Миленковић
