Ловачко удружење „Војвода Луне“, секција Грачац, похвало се недавно новим чланом. Ништа не би било необично да је у питању добар улов, ловачка вештина или око соколово, али овај двадесетједногодишњи младић стигао је у први план захваљујући људским врлинама, марљивом карактеру и сјајној перспективи.
Вељко Јоксимовић студент је III године Електротехничког факултета Универзитета у Нишу, смер електротехника и рачунарство, модул електроенергетика. Студентске дане проводи у дому, на буџету је и благовремено одрађује све обавезе са просечном оценом девет. Рођен 2004. године, основну школу и Гимназију у Врњачкој Бањи завршио је са највишим оценама, бројним наградама и признањима са такмичења свих нивоа, a све крунисао са две Вукове дипломе.
— То знање које сам стекао током основне и средње школе показало се као јако квалитетно, исплатило се, тако да сам на факултету само то надоградио . Поготово корисно било је током ове године када због обуставе рада није било предавања у целом другом семестру, а затим смо у јако кратком периоду имали испите. Успео сам да их све положим и ухватим услов и пре рока, сматрам, захваљујући тој доброј основи, иако сам првобитно мислио да ће далеко лакше бити онима који долазе из стручних школа.
Иначе, сматрам да је ово перспективни факултет јер су, дефинитивно, инжињери електротехнике, инжињери будућности о чему сведочи и велики број понуда за стипендирање које долазе од стране различитих фирми из земље и иностранства. У одлуци ми је помогло и то што сам мишљења да вештачка интелигенција не може да замени инжењера електротехнике. Иначе, Ниш је био моја прва и једина жеља јер ми је некако атмосфера овде приснија, град је мирнији, нема гужви као у Београду, каже Вељко који и на факултету налази пут за допунско усавршавање, најновији је сертификат Ардуино курса (основе програмирања и електронике), а све под девизом да треба искористити све прилике за стицање додатних знања и личну надоградњу.
Овај младић је и добровољни давалац крви још од средњошколских дана уз напомену да оправдање за два дана одсуствовања из школе није искористио јер су га водиле племените побуде, а не корист. Недавно је обележио и мали јубилеј, пет давања, а каже да нелагоду од игле брише жеља да помогне некоме у невољи. Од малих ногу је и чувар српске традиције, фолклораш, тренутно члан Фолклорног ансамбла народних песама и игара „Свети Никола“ Трстеник. Однедавно, својој биографији додао је и – ловац.
— Лов је на првом месту дружење нас ловаца, а онда и дружење и рад са псима. Генерално волим животиње, а пси су ми најдражи. А ту је и то специфично повезивање са природом. Ловце гледају као људе који одстрељују дивљач, али ловци ту исту дивљач прехрањују током зиме и генерално брину о њима. Срећан сам да су ме уловачком удружењу прихватили, да ме сматрају својим, а надам се да ћу на све начине то поверење оправдати, каже младић који је оружје наследио од деде, али је званично први ловац у фамилији, а зарад овог хобија жртвовао је једини слободан дан у седмици, недељу.
Објашњава да се у животу напредује једино тако што ћете сваки слободан тренутак испунити квалитетним садржајем. Иван и Мирјана Јоксимовић добили су сина још током студирања, а син данас тврди да је борбеност и одлучност наследио од мајке која је са бебом у наручју успела да стигне до дипломе, а потом и да породицу прошири са Ханом.
— Ко не зна да чека, не зна ни да лови, каже древна изрека, а ја сам сигуран да нас лов учи стрпљењу и истрајности. Генерално, савет је да следите своје циљеве и будете истрајни у остваривању истих, закључује овај перспективни младић.
