Поводом обележавања Мeђународног дана борбе против вршњачког насиља, на Тргу културе организован је интерактивни програм који је омогућио посетиоцима да искусе перспективу деце која су се борила или се тренутно боре против вршњачког насиља.
Овај интерактивни програм реализован у сарадњи са Кабинетом Татјане Мацуре, министарке без портфеља, Центром за несталу и злостављану децу и Општином Врњачка Бања има за циљ пружање подршке деци, као и осветљавање овог проблема, уместо игнорисања.
– Ово је организован мултимедијални простор у ком у ствари пролазите кроз различите фазе кроз које се суочава дете које пролази кроз ситуацију изложености вршњачком насиљу, тако да нас је и симболично на крају овог тунела сачекала светлост. Кабинет који ја водим, за нас је изузетно важно да развијамо добру партнерску сарадњу са организацијама цивилног друштва које су респектабилне и које су препознате у теми, које се односе на сузбијање вршњачког насиља и на превенцију вршњачког насиља, али и да развијамо добар партнерски однос са јединицама локалне самоуправе како би се порука о томе шта је прихватљиво, а шта неприхватљиво понашање код деце на прави начин послала свима. Оно што треба да знамо, дакле, Република Србија свакако има одговоран приступ овој теми. Ми од маја 2023. године имамо националну платформу која се зове „Чувам те“, која управо има за циљ да информише, едукује и у ситуацијама у којима је то неопходно, да постоји могућност да се пријави насиље. Дакле, то је наш, да тако кажем, један мултисекторски приступ овој теми. Узимајући у обзир чињеницу да чак седам надлежних министарстава саучествује у раду у овој платформи, она показује до сада заиста изузетне резултате и као таква је јединствен пример и у свету.
О овој теми морамо да разговарамо свакодневно и већ сутра би било пожељно да разговарамо о томе зашто је неприхватљиво да деца организују затворене групе на друштвеним мрежама у којима исмевају своје вршњаке. Зашто су можда неке речи у директном контакту између деце потпуно неприхватљиве? Какав пример дајемо својој деци и ми који се налазимо на позицијама, условно речено, моћи неке извршне власти, да ли републичког нивоа или локалног нивоа, па и представници организација цивилног друштва. Дакле, на који начин шаљемо те поруке и у ствари, да ли својим понашањем на прави начин желимо да истакнемо колико је насиље у нашој заједници неприхватљиво? Ја сам поносна на то шта Србија ради у овом тренутку и како се боримо у вези са овом темом, јер имам и прилике да видим како то изгледа широм света. И право ми је задовољство и радујем се наставку сарадње и са организацијом „Центар за несталу и злостављану децу“ која је данас овде наш домаћин заједно са Општином Врњачка Бања и надам се да ће ову могућност коју данас имају ученици основних и средњих школа из Врњачке Бање, имати такву прилику да се ученици из других делова наше земље упознају са овом темом на прави начин, рекла је министарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура.
Председник Oпштине, Бобан Ђуровић указао је да локална самоуправа континуирано ради на стварању безбедног окружења за одрастање.
Вршњачко насиље је нешто чему треба посебно посветити пажњу, поготово у свету дигитализације и пребацивања са социјалног контакта између две физичке особе на контакте код друштвених мрежа. Дешава се насиље иза наших оквира, да не можемо да приметимо, чак ни евентуално наставници, учитељи и професори који се баве васпитањем и образовањем те деце, али с друге стране и родитељи. Потребна је једна шира инклузија и једна симбиоза свих чинилаца. На овом скупу присутни су и представници предшколских установа, школа, домова здравља, сви они који треба да буду укључени на неки начин, да дамо велики акценат и печат томе да покушамо на те невидљиве догађаје на неки начин утичемо. Једна порука охрабрујућа или једна порука стимуланс добра може променити читав ток мисли код детета, поготову код деце која су из дисфункционалних породица или евентуално деце која немају посебну посвећену пажњу у породици, али можда се осећају мање вредним у друштву. Ово видим као први корак у том једном великом подухвату, а већ постоје иницијативе да се ово, као што је рекла министарка, пренесе са едукације према деци и на родитеље и да заједничким удруженим снагама направимо један велики искорак и да смањимо све негативне последице које нису само последице које ми физички видимо уколико дође до оштећења физичког здравља неког детета, већ на неки начин и оно што можда оставља трајније последице, а то је то неко психичко занемаривање и психичка тортура која даје касније далеко веће консеквенце приликом формирања личности. Тако да сам веома захвалан свом тиму из Врњачке Бање, Центру који је одабрао Врњачку Бању као почетак и наравно, великој подршци Министарства које, без којих и Владе, без којих сви ови покушаји не би имали смисла, изјавио је Бобан Ђуровић.
– Имамо прилику да искусимо једно јединствено искуство, један тунел који смо ми назвали „Постоји излаз“, јер управо желимо да на један врло посебан и специфичан начин прикажемо кроз шта једно дете пролази када је жртва вршњачког насиља. Начин како се тешко одупрети томе и колико је заправо једна реченица самих вршњака важна да се дете одупре таквим изазовима. Оно што је важно споменути ,да је готово шездесет посто малишана на неки начин жртва насиља, жртва вршњачког насиља. Али, оно што је за мене посебно забрињавајуће је то да је осамдесет посто њихових вршњака, да су сведоци и да ћутке гледају на то насиље. И мислим да је ту на неки начин кључ који морамо да откључамо, тачније да отворимо та врата, да их убедимо да они не смеју да ћуте и да је свака реч подршке заправо дететову, детету које је жртва спас. Дигитално насиље је итекако присутно и оно што вам могу рећи да често неприметно, али показује врло озбиљне знаке, знакове на самој деци, трауматске знакове и деца која немају подршку. Деца која искусе ту врсту злостављања често су итекако анксиозна и често су спремна да и склона самоповређивању и самом суициду. Много је ово изазовна тема. Желим да кажем да као Центар за несталу и злостављану децу радимо и са децом са проблемом у понашању и ми ту видимо заправо извор и корен самог проблема. Не смемо да занемаримо ни чињеницу да децу коју данас називамо насилницима, да су заправо деца која долазе врло често из породица где су тешко занемарена, а и често брутално злостављана. Тако да морамо да на неки начин и ту стигматизацију и те деце сведемо на минимум, да схватимо да и та деца раде неке ружне ствари само због тога што им је потребна пажња и љубав. И то је оно на чему треба такође радити. И на крају, ово је почетак.
Ја сам имао неколико разговора много пре ове идеје са председником Општине Врњачка Бања, где смо разговарали о томе и где је сам председник рекао да не жели да Врњачка Бања буде позната само по туризму, него да жели да се и ова тема врло озбиљно наметне као тема на којој ће сама општина радити. Са министарком Татјаном Мацуром имамо изузетан однос по питању различитих видова злостављања деце и ја сматрам да је ово било и идеално место и идеално време да кренемо у једну озбиљну кампању. И овај тунел ће обилазити највећи део градова у Србији, а ја сам посебно поносан што је заправо прво место где смо били управо Врњачка Бања. Хвала и председнику Општине и свим грађанима Врњачке Бање, изјавио је Игор Јурић, председник Центра за несталу и злостављану децу.
